Milioni gledalaca širom sveta, čim su pogledali poslednju epizodu treće sezone serije „Sluškinjina priča“, pitali su se hoće li biti nastavka.
Uz oduševljenje je dočekana vest da je snimanje četvrte sezone odobreno. Serija je snimana po motivima istoimenog romana Margaret Atvud, a po svetskim medijima se moglo pročitati da je slavna književnica napisala roman „The Testaments“. Priča počinje petnaest godina posle završetka „Sluškinjine priče“. Pasionirani zaljubljenici u seriju biće oduševljeni ovom knjigom prema kojoj se snima i film. Prema još jednoj njenoj knjizi – „Alijas Grejs“, snimljena je TV serija.
Razloge za popularnost „Sluškinjine priče“ nije teško odgonetnuti. Položaj žena u teokratskoj, za sada, hvala Bogu, imaginarnoj Republici Gilead, više je nego zastrašujući. One služe isključivo kao mašine za rađanje dece, zabranjeno im je da čitaju i pišu, kao ljudska bića skoro i da ne postoje.
Mnogi su u ovoj distopiji prepoznali Ameriku Donalda Trampa. Mnoge žene i devojke se na protestima oblače kao sluškinje iz serije ne bi li skrenule pažnju ne samo na kršenje prava žena, već i na nazadovanje. Nisam pobornik feminizma, nisam ni njegov protivnik. Već nekoliko decenija unazad svedočimo tome da su ćerke konzervativnije od svojih majki, da mnoge žene pristaju na to da se već ostvarena prava za koje su se izborile njihove bake i majke i koja su postala neupitna krše ili, u nekim delovima sveta, ukidaju. Margaret Atvud o tome piše ne samo u „Sluškinjinim pričama“ nego i u drugim svojim knjigama.
Ne treba zaboraviti činjenicu da je reč o ženi koja je jedan od najozbiljnijih autora engleskog govornog područja. Bogatstvo njenog jezika, moć da subjektivno ubedi čitaoce da razmišljaju o suštinskim egzistencijalnim pitanjima neverovatna je. Naši čitaoci imaju sreću da je dosta njenih knjiga objavljeno kod nas. Do sada su izašli naslovi: „Mačje oko“, „Slepi ubica“, „Antilopa i Kosac“, „Alijas Grejs“, „Sluškinjina priča“, „Moralni poremećaj“, „Godina potopa“ i „Đavolji nakot“.
Gospođa Atvud je i sa prevodiocima na srpski imala sreće. Počeo je da je prevodi Goran Kapetanović da bi to nastavila da radi Aleksandra Čabraja, čiji su prevodi milina za čitanje. Komplikovan i često težak jezik ove velike Kanađanke preobličen je na srpski dobro i čitaoci ništa ne gube, štaviše, na dobitku su. Izdavač je Laguna. Margaret Atvud je za svoj rad primila brojne važne nagrade. Jedan je od retkih pisaca koji se okušao u raznovrsnim žanrovima, a Nobelova nagrada za književnost je nepravedno zaobilazila iako je poštuju i kritičari i čitaoci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.