Sofra

Ima ih nekoliko, a gotovo svaka televizija opšteg programskog usmerenja ima program posvećen hrani i kuvanju ili se u zabavnim popodnevnim emisijama dovode kuvari koji nam spremaju, slano, slatko, kiselo u raznim oblicima. Kuvari u svim formama, od specijalizovanih časopisa na kioscima do knjiga recepata, uvek su se sjajno prodavali. Internet obiluje receptima i kulinarskim savetima. Dobri recepti mogu se naći i na našem vebsajtu nedeljom u rubrici „Život“ pod naslovom „Okusi svet“ gde se objavljuju probrani i provereni recepti iz svih delova planete. Činjenica je da je kuvanje u svetu i kod nas od nečega što većina nas svakodnevno mora da radi postalo nešto veoma poželjno, a kuvari koje viđamo po televizijama kao što su Gordon Remzi, DŽejmi Oliver ili Najdžela Loson postali su mega zvezde. Kuvarica sa receptima ima koliko hoćete, za svačiji ukus i džep, ali ono čega gotovo nema jesu knjige koje na malo ozbiljniji način govore o hrani. Jedna od takvih je „Istočno-zapadna sofra“ Olge Zirojević koju je objavila Geopoetika.

Polako zalazimo u jesen, pa onda zimu, počinje zagrevanje za slave, božićne i novogodišnje praznike. naše trpeze, a i dobar deo profila po društvenim mrežama zatrpaće hrana odnosno njene slike. Većinu nas će mučiti kosmička briga kako da skinemo onih nekoliko kilograma koji su nam se nalepili, a da to nismo hteli. Toliko toga jedemo, a priču o namirnicama koje konzumiramo maltene i ne znamo. Knjiga Olge Zirojević nam priča lepe priče o hrani i njenoj istoriji. Da ne dužim, Milan Ristović je, pišući predgovor za ovo lepo štivo, kazao da autorka kao „istraživač-istoričar-osmanista, nudi ove male istorijske studije o iću i piću, začinima, slatkom i slanom, bilju ukrasnom, lekovitom (često u isti mah i otrovnom), industrijskom i još ponečem. Tragala je za njihovim poreklom, pažljivo iščitavajući iz njihovih imena itinerere zapletenih puteva kojima su, putujući dugo, ovi ‘stranci’ stizali do naših krajeva, menjajući i obogaćujući ne samo jelovnik već i jezik, utičući tako na naše navike i običaje. Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju, doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada, i njihove povesti nepoznate ili zaboravljene, koje su tu, u našoj svakodnevici, kao dokaz isprepletanosti sveta i zamršenosti kulturnih različitosti i bliskosti“. U knjizi ima i odličnih recepata. Dovoljno za početak spremanja i uživanja u raznovrsnim poslasticama. Prijatno vam čitanje ove lepe knjige, a kad je pročitate dajte čulima i mašti na volju.