Soledad i Rosa

Reč je o dve dobre književnice: Soledad Puertolas i Rosi Montero. NJihove romane objavila je izdavačka kuća Štrik (www.strik.rs) i tako, barem delimično, popunila veliku prazninu u prevođenju savremene književnosti pisane na španskom jeziku i otkrivanju njenih važnih autora koji ovdašnjoj publici uglavnom nisu poznati, a treba da budu. Kod nas se u poslednje vreme ova velika književnost prevodi, srećom, češće nego ranije, ali to i dalje nije dovoljno budući da je hispanska književnost u poslednjih nekoliko godina veoma živahna. Ne treba zaboraviti ni to da španski govori oko pola milijarde ljudi bilo kao maternji, drugi ili strani jezik.

Roman „Gospođa Berg“ Soledad Puertolas (prevod Danijela Pejčić) dobro je napisana priča o nemogućoj ljubavi i sazrevanju jednog adolescenta koji se zaljubljuje u stariju susetku gospođu Berg. Psihološko portretisanje likova i njihova međusobna povezanost glavne su uporišne tačke ovog romana u kome otkrivamo kako jedan od glavnih junaka – Mario, percipira sve žene koje ga okružuju i kako gradi svoj odnos prema njima. Ko voli lep i iznijansiran jezik uživaće u ovom romanu. Soledad Puertolas do sada je objavila jedanaest romana, pet zbirki pripovedaka, dve knjige autobiografskih tekstova i dve priče za mladu publiku. Nagrađena je najprestižnijim španskim književnim priznanjima: nagradama Planeta, Sesamo i Anagrama za esej. Godine 2010. postala je član Španske kraljevske akademije (R.A.E.). Reč je o krovnoj instituciji koja vodi brigu o španskom jeziku, normira ga i daje preporuke, čiji su kriterijumi za prijem izuzetno rigorozni. A ako čitaoce zanima kako treba voditi brigu o jeziku u stalnoj interakciji sa njegovim govornicima, pogledajte njihov sajt (www.rae.es) Besplatno možete da konsultujete jednojezični rečnik španskog jezika, ali i da ih pitate mejlom ili preko društvenih mreža ako vam nešto nije jasno: šta i kad upotrebiti, ili imate neku drugu jezičku nedoumicu. Odgovaraju brzo i ekspeditivno.

Kolumne Rose Montero u madridskom Pais Semanalu spadaju među najduhovitije koje se trenutno u Španiji pišu, a i roman „Priča o providnom kralju“ takođe je na tom tragu (Prevod: Danijela Pejčić). To je ženska verzija ili iščitavanje slavnog Servantesovog „Don Kihota“. Seljanka Leola daje sve od sebe da preživi u srednjovekovnoj Evropi i izbori se za pravo da „čita, piše, moli, voli i slobodno živi“. Ko voli inteligentno napisanu rečenicu, sa ironijom i sarkazmom, voleće i ovu knjigu koja počinje ovako: „Žena sam, a znam da pišem. Seljanka, a umem da čitam. Rođena sam da bu dem podanica gospodaru, a slobodna sam. Svega sam se u životu nagledala. Svašta iskusila. Svet je jedno vreme bio čudo. Potom je opet zavijen u crno… Dobre žene se mole. Ja pišem. To je moja najveća pobeda, trijumf i dar kojim se dičim.“