Srdačnost i dobra kuhinja glavni aduti u privlačenju inostranih gostiju

– Podaci o turističkom deviznom prilivu u statistici razlikuju se od onih kojima raspolaže Narodna banka Srbije. Rečje o metodološki komplikovanoj proceduri, koja dozvoljava da se vrednost deviznog priliva prikaže i do šest meseci po završetku kalendarske godine. Mi smo, na primer, u januaru ove godine dobili podatak da je devizni priliv u 2007. iznosio nešto više od 530 miliona dolara, ali kada smo od NBS dobili konačne iznose, ispostavilo se da je samo u prvih devet meseci prošle godine država prihodovala 628 miliona dolara. Za ovu godinu, prvi podaci za devet meseci ukazuju da je od turizma ostvareno 740 miliona dolara, pa je, i ako kasnije dođe do korekcije iznosa, u svakom slučaju zabeležen rast. Ostvareni prihod je jedna od svetlih tačaka u turističkom prometu. Tačno je da stagniramo kada je rečo broju domaćih i stranih turista koji su posetili Srbiju, ali je činjenica da oni više troše, što svedoči o tome da smo bolje nego ranijih godina uspeli da plasiramo svoju ponudu – kaže za Danas Goran Petković, državni sekretar za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Gde turisti troše novac?

Naš sagovornik ističe da je na pad posete, naročito kada su inostrani gosti u pitanju, uticalo nekoliko nepovoljnih događaja, poput proglašenja nezavisnosti Kosova ili reakcije na ulicama naših gradova povodom tog čina. Turistički poslenici nisu mogli da utiču na slike koje su tim povodom otišle u svet, pa je većfebruar, posle obećavajućeg priliva u januaru, bio „tanak“. Iako je tokom leta turistička privreda počela da se oporavlja, stigao je novi udarac, jer su većkrajem avgusta počeli da se osećaju prvi znaci globalne recesije.

– Iako smo, kao i turističke privrede drugih zemalja, izloženi onome što se događa u svetskoj ekonomiji, posledice su kod nas ipak mnogo manje nego na nekim drugim, atraktivnijim i profitabilnijim destinacijama. I Evropa kao region beleži određenu stagnaciju, ali su posebno pogođene zemlje Dalekog istoka, koje su u prošloj godini beležile dramatičan rast prihoda i broja posetilaca – ističe Petković.

Ipak, Srbija još uvek nema realne podatke o prihodima koji se ostvaruju iz ove grane, a jedan od načina da se dođe do prave slike, jeste uspostavljanje sistema satelitskih računa, koji su polako počeli da ulaze u praksu. Rečje o kontinuiranom istraživanju navika u potrošnji turista, koji se prikupljaju na pojedinačnom uzorku, a potom se prenose na makroekonomske agregate. Tako se dobija tačnija slika o deviznom prilivu, koja obuhvata i potrošnju koja sada nije evidentirana. Primera radi, iz upitnika koji gosti popunjavaju, sada većna jednom delu uzoraka možemo da procenjujemo koliko potroše na zabavu, taksi, restorane, pojedinačne izlete, ili na šoping. Stručnjaci ističu da se pomoću takvih istraživanja dobijaju jasnije poruke o tome koji je deo turističke ponude dobro prihvaćen od stranih gostiju, i gde su slabe tačke. Deo anketa većje počeo da se primenjuje ove godine, ali na osnovu tih prvih rezultata, tek predstoji usavršavanje metodologija i korekcije u anketnim pitanjima. Petkovićističe da je većsada moguće zaključiti da strani turisti u srpskoj ponudi najviše cene gostoprimljivost, gastronomiju, ali i neke od spontanih događaja ili organizovanih manifestacija. Postoji nekoliko čvrstih tačaka oslonca koje možemo da koristimo kao uporište.

Ciljna grupa – turisti iz regiona

– Strancima je zanimljivo naše kulturno-istorijsko nasleđe, prirodna dobra i atrakcije, poput Đerdapske klisure ili Đavolje varoši. Na listi su i događaji, ne samo kao Guča ili Egzit, nego i čitav lanac svakodnevnih dešavanja koja se odigravaju u prestonici ili unutrašnjosti Srbije. Ljudi traže i očekuju doživljaje, a Srbija, između ostalog, upravo to može da im ponudi. Potrudili smo se i da specifičnost takve ponude predstavimo svetskom turističkom tržištu, i na tom planu je, uz koordinirane aktivnosti sa Turističkom organizacijom Srbije, dosta urađeno. Ipak, nedostaje nam zbirni, veliki projekat marketinškog pozicioniranja Srbije kao turističke destinacije. To je izostalo, jer je bilo poteškoća u organizovanju tendera, a potom je i rebalans budžeta, urađen u četvrtom kvartalu ove godine, umanjio sredstva za te namene. Mislim da bi podatke i činjenice na osnovu kojih se prave kreativna rešenja za izradu marketinške studije, koji su sačinjeni pre dve godine, ipak trebalo iskoristiti a jedna od ideja je da se taj posao poveri nekoj od marketinških kuća – naglašava Petković.

On podseća da je pozicioniranju Srbije znatno doprineo Evrosong, ali da svoj doprinos daje i sve dominantniji vid turističke ponude – siti brejk, kao i sve veći broj manifestacija koje se održavaju širom zemlje. To je, uprkos političkim i ekonomskim problemima sa kojima se suočavamo, privuklo turiste čak i iz zemalja sa kojima naše agencije do skoro nisu imale razvijenu saradnju, poput bivših sovjetskih republika, iz kojih sve češće dolaze organizovane grupe turista. Petkovićnaglašava da najbolji marketing predstavljaju povoljni utisci gostiju, i da su poziciju turističke sile na taj način pribavili Prag i Budimpešta. Ipak, to nije razlog da se odustane ulaganja u turističku privredu, iako su rebalansom budžeta smanjena sredstva za ovogodišnje investicije u turističku infrastrukturu, a po svemu sudeći, i budžet za narednu godinu u ovom delu biće „tanji“.

– Trudićemo se da, uprkos manjim sredstvima na koje može da računa turistička privreda, održimo nivo aktivnosti, iako je teško praviti dugoročnije prognoze s obzirom na to da se situacija u svetskoj ekonomiji menja iz dana u dan. Međutim, i sa manje sredstava, uz korigovanje strategije, možemo uspešno da se prilagodimo novim uslovima. Činjenica je da u ovom trenutku ne možemo da kažemo koje su strateške promene izvesne, ali da ćemo imati skromnije ciljeve, nije sporno. I nivo investicija biće manji od planiranog, kao i stope rasta, dok će prilikom prekomponovanja strategije verovatno biti promena u pogledu destinacija na koje ćemo stavljati akcenat . Ponuda Srbije trebalo bi da bude usmerena ka turistima koji su odlazili na dalja i skuplja odredišta. Naša nova ciljna grupa jesu gosti iz zemalja u okruženju, poput Bugarske, Mađarske, Austrije, Italije i delom Nemačke. Činjenica je da će, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, ljudi i dalje imati potrebu da se odmore, ali će sada morati da vode računa koliko mogu da potroše. Procenjujemo da je naša šansa u plasiranju niskobužetskih programa koji čak mogu da zabeleže i blagi rast u 2009. godini – kaže Petković.

On dodaje da je takva orijentacija našla potvrdu i na Međunarodnom sajmu turizma u Londonu, gde su stručnjaci većnajavili da će u narednoj godini težište turističke ponude preći sa dalekih putovanja na lokalne i regionalne ture, kraće odmore i ekonomski prihvatljivije ponude. To je upravo segment u kojem možemo da budemo konkurentni, što može da pomogne domaćim receptivnim agencijama da lakše „izađu na teren“. Uz takve ekonomske mere, Petkovićnaglašava da očekuje i dolazak privatnih investitora, ali da bi bismo ih privukli, ne samo u sektoru turizma, neophodno je da bude pojednostavljena zakonska regulativa.

Bolja pravna zaštita turista

U skupštinskoj proceduri nalazi se i Nacrt zakona o turizmu, kojim Srbija prilagođava svoju regulativu sa principima ustrojenim u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Novi zakon omogućiće i formiranje jedne razvojne kompanije koja bi trebalo da se bavi velikim turističkim projektima. Uz to, predviđena je, u skladu sa evropskim zakonodavstvom i registracija turističkih subjekata, a taj posao biće izmešten iz Ministarstva ekonomije na Agenciju za privredne registre. Takođe, novim zakonskim rešenjima biće obezbeđena bolja zaštita turista, potrošača i veća uloga turističke inspekcije.

Najvažniji projekti nisu ugroženi

– Iako je ove godine bilo planirano da se u turističku infrastrukturu uloži oko 1,5 milijardi dinara, rebalansom budžeta taj iznos je smanjen na nešto više od milijarde, ali smo i pored toga uspeli da realizujemo većinu projekata na ključnim destinacijama. Rečje o investicijama na Staroj planini, Kopaoniku i Zlatiboru, gde su izgrađeni trauma centri za hitnu medicinsku pomoći organizovan efikasniji transport do domova zdravlja. Takođe, sređene su saobraćajnice, vodotokovi, montiraju se meteorološke stanice na planinama, dok smo u Podunavlju, na lokalitetima Viminacijum i Sirmijum, u saradnji sa Ministarstvom kulture, organizovali muzejsku službu i obezbeđujemo uslove za prihvat turista. Na području Donjeg Milanovca gradi se marina, a sa 16 opština zaključili smo ugovore o izgradnji javnih sanitarnih čvorova koji nedostaju čak i na top destinacijama – kaže za Danas državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković.