Strane elektronske biblioteke

Najvidljivija je ona koja se odnosi na njen oblik. Pored klasične, papirne knjige kakvu već poznajemo, pojavile su se i elektronske knjige. Svojevremeno vođene rasprave o tome hoće li elektronska uništiti klasičnu papirnu knjigu pokazale su se kao preterane. Knjiga je ostala ono što jeste, razlikuje se samo način njenog čitanja. Paralelno egzistiraju i elektronska i papirna knjiga, a ima i slučajeva kada se dopunjuju. Postoji i mnogo elektronskih biblioteka. One funkcionišu tako što potencijalni član mora da se registruje. Na svoj telefon ili tablet „svlači“ knjigu koja ga zanima i može da je čita. Uglavnom se mogu pozajmiti najviše tri bibliotečke jedinice: knjiga ili audio knjiga. Nemarne i nedisciplinovane čitaoce ne mora da boli glava i ne treba da strahuju od kazni budući da će knjige nakon predviđene dve nedelje za pozajmljivanje biti automatski izbrisane sa vašeg uređaja. Oni koje zanimaju naslovi na stranim jezicima mogu da uživaju u bibliotekama inostranih kulturnih centara koji se nalaze u Srbiji. U nekim slučajevima, kao kod nemačkog Gete instituta, članstvo je potpuno besplatno i nije vezano za članstvo u klasičnoj biblioteci koja takođe postoji. Na stranici www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/bib/onl.html detaljno i praktično je objašnjeno kako se učlaniti i koristiti biblioteku. U španskom institutu Servantes s druge strane mora se prvo učlaniti u klasičnu biblioteku da bi mogle da se koriste usluge one elektronske. Sve informacije nalaze se na linku http://belgrado.cervantes.es/rs/biblioteka_srpski/elektronski_katalog/elektronski_katalog.htm

Zanimljiva je i platforma Francuskog instituta. Sve informacije se mogu dobiti na adresi: http://www.institutfrancais.rs/category/medijateka/digitalna-medijateka/

Tu je i elektronska biblioteka Italijanskog instituta za kulturu. Mora se biti član klasične biblioteke da bi se koristila elektronska. Sve informacije se nalaze na adresi http://www.iicbelgrado.esteri.it/iic_belgrado/sr/la_biblioteca/la-biblioteca.html

Sve ove biblioteke koje smo nabrojali imaju veoma solidnu ponudu knjiga i časopisa iz svih oblasti stvaralaštva. Najzastupljeniji su, naravno, materijali za učenje jezika koji ljude najviše zanimaju, ali može da se pronađe mnogo naslova iz klasične književnosti i novije književne produkcije. Većina biblioteka se veoma lako pretražuje, a i aplikacije su jednostavne za korišćenje. Recimo, virtuelna biblioteka Instituta Servantes obradovala je članove sa nekoliko novih književnih naslova, među kojima je poslednji roman Havijera Marijasa „La isla Berta“ koja se pojavila pre samo nekoliko meseci u Španiji. Britanski savet u Srbiji je pre mnogo godina nažalost rasformirao svoju biblioteku, ali na njihovom sajtu https://www.britishcouncil.rs/ može se naći mnogo praktičnih informacija i besplatnih sadržaja za učenje engleskog. Korišćenje virtuelnih biblioteka, u mom slučaju one Instituta Servantes, veoma je prijatno iskustvo. Knjigu, kao i u klasičnoj biblioteci možete da rezervišete, stiže vam mejl kad je knjiga slobodna za pozajmljivanje, ali nažalost ne možete da produžite pozajmicu. Ne može sve da bude savršeno.