Sudbine ostrva i ljudi

Obećana zemlja, čijeg kopna po svaku cenu žele da se dokopaju, jeste Australija. Nemoguće je izbrojati sve one koji su pokušali da se dokopaju australijske obale. Nažalost, nije bilo ni toliko malo onih koje je progutao okean. Brodići krcati ljudima koji žele da pobegnu od svoje bede, muke, ratnih i ostalih sukoba odlična su meta za krijumčare i trgovce ljudima. Surova i grozna istina glasi – ljudskom nesrećom, bedom i očajem najbolje se trguje i na njemu se najbolje i zarađuje. Isto ono što mi u Evropi gledamo kada je reč o Siciliji, gde hiljade ljudi nastoji da sačuva goli život, događa se na drugom kraju sveta „tamo dole.“ Australijska vlada je zato odlučila da sagradi prihvatni centar za tražioce azila. Računica je bila jasna. Broj smrtnih slučajeva bi se smanjio, a i trgovci ljudima neće moći toliko da profitiraju već će rešenje svog azilantskog statusa čekati u prihvatnom centru. U samoj Australiji, čija vlada pokušava da reši problem građenjem ovakvih centara, javnost je podeljena. Dok vlast tvrdi da je to najbolje rešenje za sve, dobar deo javnosti i organizacija za zaštitu ljudskih prava tvrdi da se takvom politikom krše sva prava i već uniženi ljudi ponižavaju još više i da se na taj način još više gazi njihovo već pregaženo ljudsko dostojanstvo. Istina je verovatno negde na sredini. Činjenica je da Australija ne želi nekontrolisani priliv doseljenika na svoju teritoriju, ali još je istinitije to da oni koji su krenuli put tog kontinenta drugi izlaz naprosto nemaju. Polemika se već mesecima odvija po australijskim medijima a posebno je živopisna rasprava na australijskom radiju SBS, koji je namenjen emigrantima i autohtonom stanovništvu.

Ostrvo Nqauru, koje se nalazi u tihom okeanu, takođe je u nezavidnoj poziciji. Propast nacionalne ekonomije je počela osamdesetih godina prošlog veka. Prestalo se sa najvažnijom privrednom delatnošću – proizvodnjom fosfata. Zemlja je prinuđena da se oslanja na inostranu pomoć, uglavnom onu od svog najvećeg suseda. Prihvat azilanata bio je nužan izbor. Republika Nauru je najmanja republika na svetu i jednina zemlja koja nema glavni grad. Nezavisnost od Australije stekla je 1968. godine. Ostrvo je naseljeno još pre 3.000 godina, a prvi stanovnici bili su Mikronežani i Polinežani. Poreklo imena samog imena Nauru ostalo je do dan-danas nepoznato.