Velike retrospektive značajnih umetnika oduvek su bile, a i ostaće, mnogo više od običnih izložbi. U takvim slučajevima nikada nije reč samo o dobro osmišljenim svetkovinama za ljubitelje umetnosti, već one postaju društveni događaj o kome se priča i mnogo kasnije. Ako se tome dodaju i sve moguće i nemoguće strategije privlačenja posetilaca, u poslednjih nekoliko godina uz ogromno oslanjanje na internet i društvene mreže, onda se može reći da je silazak umetnosti među „običan narod“ zagarantovano.
Uvek ima onih koji su skloni da kažu kako je „velika umetnost žrtva komercijalizacije i da je izgubila svoju suštinu“. Protivnici takvog stava imaju kontraargument da „velike umetnike i njihova dela treba približiti običnim smrtnicima jer se tako u njima budi osećaj za lepo i uzvišeno“.
Upravo između ova dva suprotstavljena mišljenja nastojali su da pronađu kompromis autori izložbe „Kandinski u Milanu“, koja je otvorena u milanskoj kraljevskoj palati. Otvorena je polovinom decembra, a trajaće do 27. aprila. Javnost može da vidi stotinak dela ovog slikara. Dobar deo njih pozajmljen je iz pariskog centra „Žorž Pompidu“, koga Parižani vole da zovu Bobur.
Likovni kritičari su ovaj događaj proglasili za jednu od najznačajnijih retrospektivnih izložbi ovog umetnika. Vaslij Kandinski rođen je u Moskvi. Na moskovskom univerzitetu studirao je pravo i političku ekonomiju. Međutim, kada je 1895. otišao da vidi izložbu francuskih impresionista, odabrao je svoj životni poziv. Odlučio je da bude slikar.
Kandinski je 1909, još dok je studirao, učestvovao u osnivanju NUA-e (Nove umetničke asocijacije) u Minhenu 1910. godine. Svoju prvu sliku naslikao je vodenim bojama i počeo je da radi na svom važnom teoretskom delu „O duhovnosti u umetnosti“, koje je prvi put izašlo na nemačkom 1912. U tom delu istraživao je fiziološke efekte boje i na svoj način je objasnio vezu između slikarstva i muzike. Godinu dana ranije priključuje se ekspresionistima. Sa Francom Markom osniva umetničku grupu Plavi jahač. Ime je zapravo simbioza dve stvari – Kandinski je bio zaljubljen u plavu boju, a njegov prijatelj u konje.
Uticaj Vasilija Kandinskog na umetnost prošlog veka ogleda se i u njegovom delovanju kao teoretičara, ali i predavača. Od 1918. do 1921. predavao je u Moskvi, a od 1922. do 1933. u Nemačkoj. Posle Prvog svetskog rata, njegova apstrakcija postajala je sve geometričnija u formi, sve više zapostavljajući vodenast i nejasan oblik. U kasnijim delima prešao je na elegantniji, kompleksniji stil, koji je rezultirao kristalno-čistim slikama.
Mark i Kandinski su organizovali mnoge avangardne izložbe u mnogim galerijama, što je doprinelo razvoju nemačkog ekspresionizma. Posle dolaska Hitlerovog nacionalsocijalističkog režima na vlast 1933, Kandinski je morao da odstupi sa mesta predavača u Vajmaru. Preselio u Pariz gde je živeo do smrti 1944. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
