Tajne iz lagera Velikog Vođe

„Hteo sam da predstavim kako izgleda život običnog čoveka u Severnoj Koreji. Tamo je zabranjeno da građani komuniciraju sa strancima, tako da sam jedino mogao da upoznam te ljude putem mašte“, kaže Džonson, koji je u Severnoj Koreji ipak proveo nekoliko dana istražujući za rad na svom romanu.

Džonson se uklapa u novu politiku globalnih izdavača. Knjige trenutno prodaju seks i istorijski trileri. Jednom rečju, otkriven je novi zlatni rudnik za dobru zaradu: istorija i njen tok u životima običnih ljudi prava je dobitna kombinacija. Džonsonov roman „Gospodar siročadi“ o totalitarizmu u Severnoj Koreji, iako književno vredno delo, samo prati već zadate izdavačke trendove. Dok svetski politički establišment pokušava da nađe način kako da se približi novom severnokorejskom vođi Kim Jong Unu, ozbiljni nedeljnici poput londonskog Ekonomista primećuju da se u ovoj zemlji „polako odigrava promena koja dolazi iz naroda i koju režim više ne može da kontroliše.“ Sve više piratskih kopija južnokorejskih filmova stiže na sever na USB stikovima, navodi britanski nedeljnik. Šareni svetski magazini već mesecima raspredaju o njegovoj supruzi drugarici Ri Sol Ju i njenoj sklonosti ka praćenju zapadnih modnih trendova. U ovoj iluziji zapadni analitičari su živeli sve donedavno kada je Kim Jong Un zapretio da će svojim arsenalom nuklearnog oružja napasti „SAD i sve neprijatelje Korejskog naroda“. Dok Južna Koreja, Rusija, Kina i ostali pokušavaju da obuzdaju mladog lidera Kim Jong Una, ostatak slobodnog sveta pokušava da pronikne u suštinu možda najtotalitarnijeg režima na planeti.

Nagrađeni romani Adama Džonsona podeljen je na dva dela: „Životopis Jun Doa“ i „Ispovesti zapovednika Ga“. Glavni junak ove pripovesti Jun Do raste u državnom sirotištu i bespogovorno služi državi. Prinuđen je čak i da kidnapuje japanske državljane i to radi kao pripadnik posade na državnoj ribarskoj brodici. Njegovo zalaganje je primećeno, te biva nagrađen putovanjem u Ameriku kao član jedne diplomatske delegacije. Međutim sledi njegov sunovrat i on pod spletom nerazjašnjenih okolnosti završava u severnokorejskom zatvoru. Drugi deo knjige usredsređuje se na zapovednika pod imenom Ga i čitaoci ulaze u njegovu priču o savršenosti severnokorejskog narodnog sistema. Sam Džonson kaže da je kroz ovu životnu priču hteo da „prikaže dve strane jedne te iste medalje: moć diktature i njene propagande nasuprot nemoći pojedinca“.

Američka književna kritika je Džonsonov rukopis dočekala hvalospevima. Svi važni listovi posvetili su mu značajan prostor. Volstrit džornal, Njujork tajms, Vašington post ovu knjigu su svrstali među najbolje koje su objavljene prošle godine. „Gospodar siročadi“ bio je i finalista Nacionalne nagrade književnih kritičara.

Opštem oduševljenju podlegla je i rimska Republika, pa je preko cele dve od tri dnevne strane kulture objavila razgovor sa Adamom Džonsonom pod naslovom „Lager Koreja.“ Knjiga je u italijanske knjižare stigla pre nešto više od mesec dana. Džonson u ovom intervjuu kaže: „Hteo sam da ispričam priču o nenormalnom životu jednog normalnog čoveka, priču o tome koliko je trauma diktature teška i kakve posledice može da ostavi na samog pojedinca, ali i na celo društvo.“

Ostali dobitnici

U kategoriji najbolje biografije nagradu je dobio Tom Rejs sa „The Black Count: Glory, Revolution, Betrayal and the Real Count of Monte Cristo“, dok je Šerond Olds sa „Stag’s Leap“ najbolja u kategoriji poezije. U kategoriji nebeletrističkih dela najbolji je bio Džilbert King sa „Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America“. Konačno, najbolja u kategoriji muzike je Karolina Šo sa „Partita for 8 Voices“.