Kablovski operateri i onlajn platforme nas zasipaju reklamama, sa bilborda po gradu nam najavljuju ekskluzivne TV premijere.
Reklo bi se na prvi pogled da je ponuda nikad veća i nikad bolja, a kad ponekad pred televizorom počnete da vrtite stotinak kanala koliko ih u proseku ima, dođete do zaključka da nema nigde ništa da se pogleda. Odavno na ovim prostorima nema specijalizovanog časopisa za radio i televiziju koji pored programske šeme i najava objavljuju kritike, proverene preporuke onoga što treba da pogledati. U onoj bivšoj nam državi bila su tri nedeljna časopisa koja su ozbiljno pokrivala radio i televiziju. Beogradske „TV novosti“ i „RTV revija“ i zagrebački „Studio“. Danas ta tri nekad respektabilna časopisa svedena su na TV dodatke po dnevnim novinama. Situacija je pomalo apsurdna: imali smo ozbiljne časopise koji su pokrivali radio i televiziju onda kada smo mogli da gledamo dva ili tri kanala držane televizije i slušamo jedino državni radio. Izbor programa je bio sveden, a ti časopisi su bili odlični. Danas, kad nam takva vrsta sadržaja treba, specijalizovanih časopisa za elektronske medije koji su namenjeni širokoj populaciji nema.
Sreća što živimo u globalnom svetu, te ono čega kod nas nema može da se nađe drugde. Francuska Telerama jedan je od najboljih evropskih časopisa za televiziju radio, film i kulturu. Na njihovom sajtu www.telerama.fr može se naći bukvalno sve što vas zanima o televiziji, radiju, filmu, knjigama, likovnoj umetnosti i muzici. U njihov izbor, preporuke i kritike možete da verujete budući da ih rade ljudi koji odlično poznaju ono o čemu pišu. Telerama je jedan od onih, nažalost sve ređih, ozbiljnih i uglednih medija koji je uspeo da se prilagodi duhu novog vremena. Izvorno izlazi kao nedeljni časopis od 1947. godine. Postoji i pretplata na PDF izdanje koja je veoma povoljna. Telerama je izvor kome se veruje. Često obrađuje teme od šireg društvenog interesa. U poslednjem broju imaju odličan temat o nasilju u francuskim školama, o čemu su iz prve ruke govorili profesori koji sa tom omladinom i rade. Pisali su i o izbeglicama, migrantima, a u pretprošlom broju sa naslovnice se smešio Vigo Mortensen, koji igra jednu od glavnih uloga u filmu „Green Book“. Intervju je za čitanje bio prava poslastica. I inače su im intervjui i reportaže uvek dobri. Telerama se nikada, a čitam ih četvrt veka, nije priklanjala senzacionalizmu, uvek je nastojala da uoči, ukaže, prepozna i preporuči, suoči različita mišljenja. Imali su i oni tokom svoje duge istorije i promašaja i pogrešnih procena. Uostalom, ko radi taj i greši. Ali, ono po čemu jesu jedinstveni jeste insistiranje na kvalitetu i sposobnost da se prilagode novim vremenima. Uspeli su da budu svedok vremena. Reč je o skladnom spoju tradicionalnog i modernog. Ako se ima u vidu da prate elektronske medije u kojima se događaji smenjuju brzinom svetlosti, onda je tek to za poštovanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.