Amerika je poludela za romanom „Sluškinje“, a producentska kuća Stivena Spilberga „Drimvorks“ upravo snima film. Knjiga je prodata u nekoliko miliona primeraka, a broj prevoda na strane jezike raste. Reč je o prvom romanu Ketrin Stoket (izdavač „Čarobna knjiga,“ prevod Igor Adžić).
Na skoro petstotinak stranica, Stoketova otvara bolnu temu američkog Juga: odnos belih gospodarica i njihovih sluškinja. Može se reći da je reč o nastavku obrade neiscrpne teme kojom su počeli da se bave još odavno Margaret Mičel u legendarnom romanu „Prohujalo sa vihorom“ ili Džon Džejkobs u „Sever i jug“. Oba romana su doživela ekranizacije: prvi je postao legendarni film, a drugi odlična televizijska seija. Oba romana su bila usredsređena na američki građanski rat, a „Služavke“ su njihov nastavak stotinak godina kasnije. Godina radnje je 1962, a mesto radnje grad Džekson, država Misisipi. U središtu priče su tri žene: dvadesetdvogodišnja belkinja Skiter koja se vraća kući sa studija; Ejbilin je crna služavka, mudra i staložena, koja odgaja svoje sedamnaesto belo dete; Mini, Ejbilinina najbolja prijateljica, niska, debela i verovatno najdrskija žena u Misisipiju. Njena nova gazdarica ima i sopstvene tajne. Njih tri odlučuju da zajedničkim snagama napišu anonimne ispovesti crnih služavki o radu kod belih gospodara. I tu počinje zaplet…
Roman je napisan odlično, čita se brzo. Našao se na listi bestselera Njujork tajmsa. Reč je o knjizi za letnje vrućine koja poštuje klasičnu strukturu američkog istorijskog romana i na nekoliko mesta je podlegla šablonima i očekivanim rešenjima. Čini se da je knjiga svesno napisana kao pogled na međurasne odnose iz perspektive 21. veka Amerike Baraka Obame koja pošto-poto želi da iznedri svoj prilog večnoj debati o odnosima između belih i obojenih. Jasno je vidljivo da iza ovog romana stoji dobro upregnuta mašinerija američkih izdavača, oglašivača i knjižara i da se na izbacivanju ovog romana radilo do najsitnijeg detalja. Hoće li Ketrin Stoket postati Margaret Mičel trećeg milenijuma? Kako sama kaže tema koju je obrađivala pisana je „isuviše malo i isuviše kasno“. Ovo je rukopis koji treba pročitati ako ništa drugo zbog opšte informisanosti: jer cela Amerika radi na tome da uz nesebičnu pomoć svih medija od „Služavki“ napravi klasik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
