Turizmofobija

Podrazumeva se da su te šarene fotografije stigle sa odmora. Turističke agencije nude first i last minute ponude koje se svode na to da za male novce negde odete i dobijete što više. Koliko se u tome uspeva – ne znam. Znam samo da sam pretprošle godine letovao za male novce na jednoj grčkoj destinaciji i da je agencija ispunila sve što je i obećala: smeštaj i prevoz, ni manje ni više – prema onoj narodnoj – koliko para toliko muzike. Sve u svemu, ja ostadoh sasvim zadovoljan.

Svedoci smo, međutim, masovnog turizma koji je naročito vidljiv u letnjim mesecima u velikim i istorijski značajnim gradovima. Firenca, Rim, Pariz Barselona, Prag, Dubrovnik, Palma de Majorka, grčka ostrva postaju puna ljudi sa svih meridijana. Recimo, našao sam se u Firenci pre nekoliko godina usred avgusta, od gužve je bilo nemoguće normalno kretanje, a ulaznicu za Ufici je bilo maltene nemoguće dobiti preko reda. Morali su da rade šarm, ubeđivanje, pozivanje na to da radite kao novinar. Na kraju sam uspeo da dođem do željene ulaznice. Kada vidite ono što jedna od najznačajnijih galerija ima, onda polako počinje da bledi i hod po mukama koji ste preživeli. Slična situacija je i u našem bliskom susedstvu, u Dubrovniku, gde je kretanje takođe otežano, a dodatni problem za ovaj grad predstavlja i najezda putnika sa mnogobrojnih kruzera koji uplovljavaju u luku. Ako se tome doda i sve veći broj poklonika HBO serije „Igra prestola“ koja je snimana u ovom gradu (preduzimljivi Dubrovčani su se setili da za fanove organizuju turu po lokacijama na kojima su snimane neke od scena iz serije), situacija je jasna.

Ovi primeri koje navedoh kap su u moru onoga što se zove masovni turizam. Na taj problem u časopisu Semanal, koji izdaje madridski ugledni dnevnik Pais, osvrće se ogromna reportaža pod naslovom „Turizamofobija“. Ceo tekst reportaže možete pročitati ovde. Ova odlična reportaža ukazala je i nazvala pravim imenom problem s kojim se suočavaju meštani koji imaju sreću ili nesreću da žive usred najpopularnijih odredišta. Reportaža se usredsredila na Barselonu i Palma de Majorku. Dok svi pričaju o dobrobiti turizma i turista i koristi od turizma za ekonomiju i nova radna mesta, dotle se o ovom problemu malo priča i piše. Muke lokalnog stanovništva su ogromne. Navala posetilaca je tolika da ne mogu da žive normalno, jer gradska infrastruktura to jedva izdržava. Cene u gradu su se toliko povećale da je život postao nepodnošljivo skup. O cenama stambenog prostora koje su dostigle astronomske veličine da i ne govorimo. Neki od ugostitelja na Palma de Majorki povećavaju cene ne bi li naterali turiste da odu. Nije reč o masovnoj pojavi, ali jeste o velikom problemu. Niko ne želi da se odrekne turista i gostoprimstva, ali u svemu ipak, ako je moguće, treba naći meru. S tim problemom se suočava i Italija i brojne druge zemlje. Niko da ga reši, a ispaštaju i lokalci i turisti.