U potrazi za korenima

Dolazak u zemlju njenih za Ursulu Jović znači mnogo: „Dobro se osećam ovde, drago mi je što sam tu“, kaže ova umetnica za Danas i dodaje: „Nedavno sam rekla da se, iako ne govorim jezik, osećam vrlo prijatno.“

Rad ove umetnice je po mnogo čemu specifičan. Kroz njeno stvaralaštvo prožima se nasleđe nekoliko kultura: autohtone aboridžinske i uslovno rečeno kolonijalne kulture belih doseljenika između ostalih. „Mislim da je fuzija kultura izuzetno važna, ali mislim da koreni i tradicija ne smeju da se zaborave, upravo tu treba da ostanemo u saglasju sami sa sobom, a spajanje i prožimanje različitih kultura nas dodatno obogaćuje i oplemenjuje“ , ističe Ursula.

Budući da je australijsko društvo u kome Ursula živi i stvara slojevito, multikulturno i multietničko, pitali smo je treba li umetnost da bude politički angažovana. „Mislim da je političko angažovanje umetnika izuzetno važno, kao i zabavni aspekt umetnosti. Mnogo je knjiga i pozorišnih komada koje su napisali Aboridžini i tu je uvek negde prisutan politički kontekst zato što smatram da mi kao umetnici u tom smislu imamo odgovornost, pa su politički i umetnički kontekst u kome stvaramo podjednako važni. Recimo, čim se vratim u Australiju, počeću da radim na jednom komadu koji se zove 'Zlatno doba' Luisa Novre.“

Reč je o veoma zanimljivom komadu koji će biti na repertoaru jednog od najuglednijih australijskih pozorišta Sidnej tiatar kompani. Komad je spoj fikcije i istinitih priča. Radnja se dešava davne 1939. kada je u divljini Tasmanije otkriveno pleme izgubljenih Evropljana. Budući da su u pitanju bili osuđenici hteli su da izbegnu mučenja kojima bi bili podvrgnuti, pa su tako na zabačenom ostrvu oastali zaboravljeni gotovo čitavo jedno stoleće. Režiju potpisuje Kip Vilijams, a premijera je zakazana za 14. januar 2016. godine. „U toj predstavi se pre svega govori o zapadnoevropskim doseljenicima koji su došli u Australiju i otkrili pleme koje je dugo bilo tamo, ali se o njemu nije govorilo. Mislim da je u ovom komadu zanimljivo to što reditelj ruši stereotipe, jer je meni dodelio ulogu žene iz zapadnjačke kulture, igraću jednu Britanku“, objašnjava sagovornica Danasa.

„Ovo je za mene veoma važno putovanje koje ću dugo pamtiti i koje ne bi bilo moguće bez Ambasade Australije, Foruma Nikola Tesla iz Zapadne Australije, Etihada. Takođe, ne smem da zaboravim ni božanstvene muzičare iz Srbije Vasila Hadžimanova i njegov bend, svi su oni podjednako integralni deo priče i zaslužni su za to što sam u Srbiji“, zahvalila se Ursula Jović.

Naša sagovornica ističe da je ponosna na saradnju koju je ostvarila sa muzičkom školom Mokranjac, lepe utiske ponela je i sa koncerta koji je bio održan u Sremskoj Mitrovici. „To je kraj iz koga je potekao moj otac. Iskreno se nadam da ću opet doći. Volela bih da mnogo više znam, ne samo srpski jezik, nego i o srpskoj istoriji i kulturi. Trenutno mnogo više poznajem majčinu stranu, dakle, aboridžinsku kulturu i jezik. Želim da istražim srpsku stranu moje priče. Volela bih da održim koncert i na srpskom jeziku. To jeste krupan zalogaj i visok cilj, ali se zaista nadam da ću u tome uspeti.“