„Ubacite najmanje 25 odsto seksa, oko 20 odsto nasilja, poželjno je dodati oko 30 odsto priče o pustolovinama, misterijama, religiji ili politici“, ovom rečenicom Federiko Rampini, dopisnik rimske „Republike“ u jučerašnjem broju čitaoce svoga lista upućuje u to šta treba da sadrži jedan bestseler koji će doživeti siguran uspeh i prodati se u milionskim tiražima. Američki pisac Džejms Hol je na ovoj mantri napravio biznis i na jednom univerzitetu drži kurs posvećen pravljenju literarnog „blokbastera.“ Ako se tome doda podatak da je ozbiljan politički dnevnik posvetio celu stranu ovom fenomenu jasno je koliko su stvari odmakle.
Polemiku o kraju kulture u u značenju koji je imala dobrim delom 20. veka, na početku ovog, 21, krajem prošle nedelje započeo nobelovac Mario Vargas Ljosa. Dozlogrdilo mu je, kako sam kaže, da gleda banalizaciju i unižavanje književnosti. Zato je presavio tabak i napisao esej „Civilizacija spektakla.“ U velikom intervjuu za madridski „Pais“ Vargas Ljosa je između ostalog rekao i ovo: „Bilo bi tragično da cela kultura potpuno ogrezne u zabavi. Ozbiljne novine i časopisi nastoje da se odupru senzacionalizmu, ali ako žele da prežive prinuđeni su na ustupke. Pričati o modi i kuvanju postalo je važnije od razgovora o muzici ili politici.“
Niko od velikih izdavača se koji i proizvode bestselere nije oglasio. Osim agencijskih vesti koje su prenele sve vodeće svetske dnevne novine, značajnijih reakcija intelektualne javnosti, takođe nije bilo. Ne treba, međutim, zaboraviti ni reakcije čitalaca na forumima koji listom podržavaju slavnog nobelovca.
Poznavaoci zbivanja u svetskom izdavaštvu, što se može zaključiti čitanjem između redova, misle da svako javno istupanje u odbranu ili protiv Vargasa Ljose zapravo populariše književnu industriju protiv koje se ozbiljna kulturna elita bori, ali koja ima novac.
A suptilno objašnjenje ovog Ljosinog istupa može se pronaći i u predgovoru za roman „Avanture nevaljale devojčice“ (Laguna) koji je napisao Branko Anđić. „Od rafiniranog jezičkog eksperimentatora koji menja nekoliko tačaka gledišta u jednoj jedinoj rečenici („Razgovor u katedrali)“ do „biografskih“ knjiga napisanih u novom milenijumu, Vargas Ljosa kao da je napravio pun krug postepenog prečišćavanja svog proznog izraza i povratka na tradicionalne forme devetnaestovekovnog romana; u istom razdoblju takođe je napravio pun ideološki krug, sleva nadesno – od buntovnog levičarskog studenta do konzervativnog neoliberala koji na kraju milenijuma prihvata apoteozu vladavine slobodnog tržišta. Mnogima se to nije dopalo, i protumačili su takvo pomeranje kao znak nedoslednosti autora. Moguće je, međutim, da je Vargas Ljosa uvek i jedino bio samo veran svom vremenu i kako se ono kretalo, od revolucionarnih šezdesetih prema ultrakonzervativnom kraju milenijuma, tako su se te promene odražavale i na njegovom delu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
