Znakovi ljubavi

E sad, za većinu srednjoškolaca čitanje klasika, pa još u lektiri koja mora da se odgovara za ocenu, jeste „smaranje“. Tako će verovatno i ostati, kad nema ko da tim mladim ljudima približi dela koja su u temelju evropske kulture i misli kakvu danas baštinimo.

E onda vam pod ruku dođe ozbiljna studija Snežane Milinković „Dekameron: Knjiga o ljubavi“ (Izdavač: Arhipelag) posvećena istoimenom remek-delu Đovanija Bokača koja je, ništa nije slučajno, objavljena u biblioteci „Znakovi“. Malo je ovde prostora da bismo prepričavali život i delo Đovanija Bokača. Objavljivanje ovakvog štiva za jednu malu kulturu poput naše suštinski je važno. Ozbiljan istraživački posao približio nam je duh onoga vremena, istorijske i kulturne uslovljenosti u kojima je nastalo šta se tada događalo. Pisana, stručno, lepim i razumljivim jezikom, potkrepljena mnoštvom fusnota, što se moraju čitati jer su veoma zanimljive, knjiga je prava poslastica za one koji vole ozbiljno da čitaju i da razumeju kontekst rađanja dela i ideja. Jedino što kao običan čitalac „zakeram“ jeste to da je dobar deo fusnota mogao biti integrisan u osnovni tekst koji bi se onda sa sadašnjih dvestotinak možda pretvorio u tristotinak stranica, ali bi se olakšalo čitanje. Budući da je jezik ozbiljna znanost, a autorka je ozbiljan znanstvenik, nadam se da će ovu dobronamernu primedbu uzeti u obzir, premda se i sama ogradila da je nastojala da fusnotama ne opterećuje tekst.

U predgovoru koji je napisala kaže i ovo: „Tumačiti Dekameron u svetlu problema ‘ljubavi’, na kojemu počiva nastanak jednog od glavnih tokova zapadnoevropske književnosti, na pučkom, znači dotaći se njegovih osnovnih, što književnih što kulturnih prerogativa, kao i onoga što ga je pretvorilo u tekst koji je uspeo da se izdigne iznad zakona prolaznosti i vremena. Jer, kako i glasi jedan od najvažnijih Bokačovih postulata, suština bavljenja književnošću i jeste diletto (uživanje, zabava), pa tek onda utile consiglio (koristan nauk). Još mnogo toga nalazi se u ovoj divnoj knjizi. Pre svega znanja i korisnih informacija koje vam neko možda nikada nikada neće reći, ali kada se nađete negde u Italiji, kada budete okruženi lepotom koja iz svakog pedlja ove zemlje izvire i izbija, moći ćete bolje da razumete njen duh i njene ljude. Treba reći i to da je Snežana Milinković jedan od najboljih prevodilaca velikog Klaudija Magrisa. Do sada je prevela njegove „Mikrokosmose“, „Drugo more“ i „Dunav“ a, kako saznajemo, trenutno radi na prevodu novog Magrisovog romana „Non luogo a procedere“, čiji je radni naslov „Obustavljeni proces“.