Jedan bezvezan razgovor

– ‘Bar dan!

– Kako ste, šta radite?

– Šta radim? Ništa konkretno. Keramiku ne radim više, ako zoveš zbog toga.

– A, ne Bato, ne zovem zbog toga.

– Ne prodajem više ni kafu.

– Znam, Bato, znam.

– Pa, što me onda zoveš?

– Koluvija ovde.

– Ko?

– Ko-lu-vi-ja, Predrag Koluvija.

– Aha, a čime se ti ono sinko baviš?

– Ja proizvodim, znate, marih…, ovaj industrijsku konoplju. Čudi me da niste čuli za mene?

– Nikad čuo mada mi kažu ovi moji da je tvoja konoplja najkvalitetnija.

– Jeste, jeste, ovi vaši baš vole moju konoplju.

– Vole, kažeš, konplju. Ja sam probao jednom, znaš, mladost-ludost, i posle me bolela glava.

– Niste probali moju organsku konoplju. Od nje nikoga ne boli glava.

– Neki mi se žalili da ih je baš zabolela glava od te tvoje konoplje.

– Jeste kad su preterali dok sam bio u Senti.

– Čekaj, zar ti nisi još u Senti?

– Nisam, Bato. Bio sam ali sam se vratio.

– Nisi se puno zadržao. Ne sviđa ti se Senta?

– Ma, jok. U Senti niko ne voli moju konoplju.

– To sam im i ja rekao ali oni zapeli da ideš u Sentu. Dobro je da si vratio. Nego, što ti mene zoveš?

– Onako, bez veze.

– Aha, bez veze, kažeš.

– Baš bez veze, Bato.

– Nego, je l’ si ti još Nekoga zvao, ovako bez veze?

– Kog Nekoga?

– Kako kog? Tebi, izgleda, ta konoplja udarila u glavu.

– A, tog Nekoga! Ne, tog Nekoga nisam zvao.

– Ni ovako, kao mene, bez veze?

– A, ne Bato. Ovi vaši su mi odmah rekli da Nekoga nikad ne zovem bez veze.

– Ni dok si bio u Senti?

– Ma, nisam, konoplje mi.

– Neki kažu da jesi.

– Lažu, Bato, lažu zgubidani.

– Dobro, I šta ja sad da kažem kad me neko pita je l’ te zvao Koluvija? Da mu kažem, jeste, zvao me, vodili smo neki bezvezan razgovor? Misliš da će mi poverovati?

– Hoće, oni vama sve poveruju.

(Ovaj razgovor je fikcija. Svaka sličnost sa stvarnim događajima i osobama je slučajna.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.