Kiborg Sorabi

U Danskoj, pod nazivom Sintetička partija, stvorena je stranka zasnovana potpuno na veštačkoj inteligenciji.

Synthetic Party je tvorevina kompanije Computer Lars koja je, kako se navodi, putem metode mašinskog učenja analizirala pisane publikacije i programe svih političkih partija od 1970. godine do danas sve sa ciljem da njen program bude „savršena politička vizija prosečne osobe u Danskoj“.

Danci su, ipak, bre, debelo okasnili. Ovo što se proglašava futurizmom, mi smo u Srbiji izmislili još pre 10 godina.

Samo dok Danci sve nade polažu u moć kompjutera, algoritama, veštačke pameti, ne bi li saznali potrebe prosečnog građanina, u Srbiji je to mnogo lakše i jednostavnije.

Umesto na veštačku, mi se oslanjamo na našu prirodnu inteligenciju da prepoznamo prave vrednosti, ideje, političke programe, i na kraju pravu ljude da nas vode u svetlu budućnost i još slavniju prošlost.

Ovakav pristup je pokazao mnoge prednosti.

Primera radi, Sintetička stranka u Danskoj, ukoliko osvoji dovoljno glasova na izborima, namerava da imenuje predstavnika odgovornog za povezivanje veštačke inteligencije sa političkim raspravama u parlamentu.

Zamislite tog replikanta, poslanika stvorenog veštačkom inteligencijom, u sudaru sa Vučićevim prototipovima narodnih tribuna.

Nema tog algoritma koji bi osmislio nešto poput Marijana Rističevića, Atlagića, Kebare ili Staše Stojanović.

Ili, koji kompjuter, kakva veštačka inteligencija može stvoriti ministra poput Aleksandra Vulina i njegove tetke?

Zamislite samo kakav vam je program potreban da formatirate tužiteljku kao što je Zaga Dolovac i ubedite javnost da ona zaista postoji?

A, tek Goran Sićve Vesić? Znate li kad će Sintetička stranka da ponudi takvog zamenika gradonačelnika u Kopenhagenu?

Koji to sintetički političar u Danskoj može bolje, jače i sa više oduševljenja da aplaudira od Marka Đurića?

Ili da lepše peva od Ivice Dačića? Da bude rečitiji od Brnabe?

Sa druge strane, ne postoje te sile, moć i znanje uz koje veštačka inteligencija može stvoriti ovakvu opoziciju kakvu mi u Srbiji imamo.

I da ne nabrajam dalje jer je i ovaj nivo, mali segment naše prirodne inteligencije verovatno nepojmiljiv, zbunjujući i za najmoćnije danske kompjutere ali upravo ovi ograničavajući faktori te famozne sintetičke inteligencije predstavljaju i najveću prednost srpskog homo sapiensa.

Uostalom, braćo Danci, ako ne znate, Srbija je danas, zahvaljujući, pre svega, Vučiću i Srpskoj (sintetičkoj) naprednoj stranci otelotvorenje vizije prosečnog kiborg-Soraba.

Ko sumnja, neka pogleda rezultate aprilskih izbora.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.