Naša i njihova deca

Vremenom sam shvatio, kao i mnogi drugi, da ne postoji efikasan način da se zaštite od svih tih gluposti i izmišljotina. Zato sam već poodavno odlučio da ne reagujem i pustim informere, telegrafe, objektive, vučićeviće, vukeliće, da rade svoj prljavi posao, povremeno, priznajem, diveći se njihovoj debilnoj maštovitosti i domišljatosti.

Ovoga puta odustajem od takvog stava samo iz razloga koji je ponajmanje ličan iako se neposredno tiče mene i moje porodice.

Uz opasku da „ne postoji bednije ponašanje ili nastup od prozivanja tuđe dece“, Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS, odlučio je da se pozabavi mojom decom. Poručio mi je da umesto što pišem o Danilu Vučiću, bolje bilo da „vodim računa o svom sinu“, ne želeći, kako je rekao, da iznosi detalje koje on, Glišić, ali i „građani znaju“. Na taj način prešao je crvenu liniju čak i u ovom naprednjačkom tamnom vilajetu, kreiranom tako da ne postoji nikakva granica u obračunu sa neistomišljenicima.

Jer, zašto bi prvog operativca SNS uopšte interesovao bilo čiji sin ili član porodice nekog običnog građanina, makar on bio i novinar? Budući da je sa Uba, otkud mu saznanja šta o mom sinu misle i znaju Vranjanci? I ono još važnije, kakve to veze ima sa onim što ja pišem o Danilu Vučiću?

Izgovorivši ovu rečenicu, on ili, preciznije rečeno, Srpska napredna stranka, stavili su do znanja ne samo meni već svima da moramo da pazimo na našu decu jer ih iza ugla posmatraju razni politički voajeri poput čika Glišića, nekog njegovog stranačkog kolege i, što je najverovatnije, službe.

Već vidim odgovor Vučićevih klepetuša. Aha, ti ne bi da se govori o tvom sinu, ali bi da pišeš o Danilu.

Da, baš tako.

Predsednik Srbije je državni funkcioner od koga umnogome zavisi sudbina ove države i koga plaća svaki građanin Srbije. Zato je i poželjno, uobičajeno i normalno da svi članovi porodice Aleksandra Vučića budu pod pojačanom paskom javnosti. Ne zbog toga što bi neko želeo da im politički naudi već zato što je legitiman interes javnosti da bude obaveštena o ponašanju članova porodica Vučić jer može imati ozbiljne posledice po državu i njeno funkcionisanje.

To je, uostalom, bila i tema mog komentara, a ne lik i delo Danila Vučića. Tabloidi i stranački delatnici svesno nameću percepciju tog teksta kao još jednog napada na predsednika i njegovog sina samo iz jednog razloga. Glišić i razni Glišići žele, zapravo, da nam poruče: pazite šta pišete o našoj jer mi sve znamo o vašoj deci.