Strah od izbora

I zato nedelju dana pre održavanja izbora, Srbijom vlada strah. Strah od izbora i to kod gotovo svih građana, bez obzira da li će svojim glasom podržati vlast, opoziciju ili će 3. aprila ostati kod kuće.

Stigli smo, dakle, do onog stepena opšte političke i društvene destrukcije da za većinu građana sami izbori predstavljaju neku vrstu traume, kolektivne psihoze, izazvane pre svega neizvesnošću, iščekivanjem šta će doneti „dan posle“, onaj trenutak nakon što budu saopšteni rezultati izbora.

Za predstavnike opozicije i njihove simpatizere, naročito one koji su svoje političko opredeljenje javno iskazali, neposrednim angažmanom ili bilo kojom vrstom aktivizma, strah od rezultata ovih izbora nije iracionalan momenat.

Prirodno je da se svako od ovih ljudi u jednom trenutku zapita šta ih čeka u postizbornom periodu, u slučaju da Srpska napredna stranka ponovo, na ovaj ili onaj način, osvoji vlast. Već proglašeni za državne neprijatelje, nepatriote, izdajnike, strane plaćenike, teško da mogu da računaju da će se režim, posle izbora, prema njima odnositi isključivo kao političkim oponentima.

Velika je zabluda da straha nema među pristalicama vladajuće stranke bez obzira na režirane masovke, fingirana istraživanja i svakodnevno ubeđivanje medijske propagandne mašinerije da SNS sigurno i ubedljivo pobeđuje.

Koliko god bila velika manipulatorna moć vlasti, svako od onih ljudi koji autobusima idu od grada do grada ne bi li pokazali brojčanu premoć nad drugom stranom, ipak žive u realnom svetu i svakodnevno se susreću sa sve većim nezadovoljstvom svojih komšija, prijatelja, rođaka. I upravo to ih čini nespokojnim i tera ih da se zapitaju šta će biti sa njima ako „ovi“ ipak pobede, šta znači „revanšizam“, da li će im neko sutradan zameriti jer su učestvovali na nekom mitingu ili glasali za SNS.

I na kraju ali ne i najmanje važno, Aleksandar Vučić, u svoje bogato autokratsko testamentarno nasleđe, između ostalog, ostavlja Srbiji svakim danom sve veći broj onih građana koji su uvereni da politički rasplet, sada već golim okom vidljivog društvenog konflikta između njegovih pristalica i oponenata, ne može biti miran prenos vlasti putem izbora i kroz institucije, odnosno da „Vučić nikad neće ustupiti vlast na izborima“.

Problem ovakvog, inače legitimnog političkog stava je, pre svega, u činjenici da se enormno uvećava potmuli bes, tinja nezadovoljstvo koje se može ispoljiti svakog trenutka uz najmanji povod. I ne može se politički kanalisati.
Zna sve ovo vrlo dobro i Aleksandar Vučić i duboko verujem da i on spada među one ljude koji se plaše ovih izbora koliko god to vešto sakrivao. Jer, da parafraziram Abrahama Linkolna: možeš nekim ljudima vladati strahom neko vreme, možeš nekim ljudima vladati strahom sve vreme ali ne možeš svim ljudima vladati strahom sve vreme.