Verujem da je Milo Đukanović, slušajući kako Vučić objašnjava da postoji samo vojna ali ne i politička neutralnost, onako, uz karakterističan samozadovoljan osmeh, izgovorio samo jednu rečenicu: „Viđi malog, biće od njega nešto“.
A prešjedniku Crne Gore se bar u ovim stvarima ne može osporiti kompetentnost.
Zato ako on kaže da će od Vučića „biti nešto“, a to po Đukanovićevom vrednosnom sistemu, znači bar tridesetak godina vladanja, valja mu verovati. To, međutim, dokazuje i da je njegov parnjak iz Srbije do detalja proučio mehanizam kojim je Milo izbegao sve Scile i Haribde u instaliranju faraonskog političkog sistema na ovom delu Balkana.
Bez ambicija da analiziram sve sličnosti i razlike prilika u Srbiji i Crnoj Gori ili ličnih osobenosti Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića, valja podsetiti da u iole demokratskim društvima izbori predstavljaju, između ostalog, mehanizam koji su civilizovane društva već poodavno prihvatila kao jedini legitiman način preraspodele društvene moći. Naravno, uz poštovanje volje većine i prava manjine.
Uz razne varijacije na zadatu temu, upravo to se u Srbiji i desilo na poslednjim izborima. Sorabi su ogromnom većinom odlučili da njima upravlja u narednih pet godina Aleksandar Vučić. To je suštinski jedini važan ishod aprilskog izjašnjavanja. Rezultati beogradskih izbora, kakvi god oni na kraju bili, ili manji broj glasova koje je dobila Srpska napredna stranka, samo su utešna nagrada za loše informisane optimiste.
I kad kažem Vučić, ne mislim na njega lično već na sadržaj onog frižidera. Tu, unutra, je zapravo sve ono što vrednosno predstavlja civilizacijski presek srpske realnosti ali i budućnost za koju smo se većinski izjasnili.
Na policama frižidera, osim Dačića koga bismo mogli da smestimo u mini zamrzivač, je široki asortiman jedne duboko autokratske vlasti, od urušenih institucija, Zage Dolovac, korumpiranog pravosuđa, Kebare i Rističevića, Dragana J. Vučićevića i Milomira Marića, primitivzma u javnom diskursu, Sava Male i Kolubare, Mladićevih obožavalaca i Putinovih idolopoklonika. Tu je, naravno, i opozicija u onim odeljku predviđenom za jaja, valjda zato jer ima i mućkova kojima je odavno istekao rok upotrebe.
I sad, neko će reći, kakve to veze ima sa Milom?
Ima bar u dve stvari.
Prva i najvažnija je da taj i takav Vučićev frižider Đukanović građanima Crne Gore uspešno prodaje, po sistemu cigle, još od 1990. godine. Tajna je u tome što je uspevao da pravovremeno menja sadržaj. Nešto, recimo Rusiju, izbaci jer je ustajalo, nekog svežeg poput Dritana ubaci i onda opet zatvori frižider.
I ne manje važno je podešavanje temperature. Termostat se u ovom frižideru doteruje prema potrebi. Hladno, još hladnije, da vam se zaledi krv u žilama, pa onda mlako ali taman dovoljno da se roba ne pokvari.
Izgleda blesavo ali Mila je održalo sve do danas na vlasti i Vučić je to shvatio. Zato upravo ovog trenutka sređuje sadržaj frižidera i podešava temperaturu. Otud je u njegovom frižideru Rusija trenutno na dubokom zamrzavanju, a svim silama pokušava da nađe mesto i za Đilasa.
Važno je samo, što bi reko Milo, da je isti frižider.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.