Vuk, vučina, vučić

U jednom od poslednjih medijskih istupa čak je ruskog predsednika uporedio sa Adolfom Hitlerom praveći istorijske analogije situacije u Ukrajini sa nemačkim anšlusom Austrije i aneksijom Poljske.

„Putin je rekao da su Ukrajinci istorijska greška koju će on da ispravi. Hitler je 1938. rekao bukvalno isto – da su Austrijanci isto greška. Putin je izjavom da ide da brani ruski svet u Donbasu opet kopirao Hitlera, jer je on rekao da ide u Sudete da bi zaštitio germanski svet“, objašnjavao je Vuk Drašković.

Rečit, britak, uverljiv, Vuk Drašković je ponovo podsetio na one dane kada su ga, ne bez razloga, prozvali „kraljem trgova“, čovekom koji je bio sposoban da svojim nadahnutim govorima pokrene na hiljade ljudi i to ne samo svojih vernih sledbenika iz SePeOa.

Malo ko se, međutim, naročito od mlađih generacija, danas seća 9. marta 1991. godine, razbarušenog Vuka na balkonu Narodnog pozorišta koji komanduje „napad“, žestokih sukoba demonstranata i policije, ogromne energije koja se valjala tih dana ulicom i dobrano uzdrmanog režima Slobodana Miloševića.

Zaboravlja se često i da je u tim vremenima dva puta pokušan atentat na Draškovića, kao što su izbledele i mnoge nepodopštine kojima je vlast pokušala da obuzda Draškovića.

Ono što, međutim, nije uspelo državnim ubicama, učinile su neke subjektivne sklonosti i objektivne okolnosti za čije bi detaljno razmatranje bilo potrebno mnogo više od jedne kolumne. Uglavnom, prihvatanjem položaj potpredsednika Vlade 1999. godine, savezima sa Veljom Ilićem i Čedomirom Jovanovićem, Borisom Tadićem i, na kraju, Aleksandrom Vučićem, Drašković je umnogome opravdao sufiks koji je vremenom stekao: kralj trgova i – koalicija.

Taj i takav Vuk, bar kad treba razobličiti „tiranina iz Kremlja“, ponovo je onaj stari tribun sposoban da natera i njegovu nekadašnju saborkinju Vesnu Pešić da na Tviteru oduševljeno uzvikne kako je Drašković „sjajan“ i „da je sve rekao“.

Biće, ipak, da gospođa Pešić nije emisiju odgledala do kraja.

Taman kad se Drašković se spremao da efektno poentira, kolega Šovljanski se iz Moskve i Kijeva vratio na domaći teren, u Vukovu dokolicu. I tu se njegova dotadašnja vatrena elaboracija ukrajinske krize zaljuljaljala iz temelja.

Jer, dok se Drašković zdušno zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, njegova supruga Danica, u isto vreme, sedi u Upravnom odboru NiS-a i mesečno, od tih istih Rusa, prima oko 770.000 dinara mesečno. Drašković je, izbegavajući direktan odgovor, na kraju rekao da pitanje smatra „besmislenim“.

I u pravu je ako ni zbog čega drugog ono radi činjenice da je u Srbiji mnogo onih koji su već 30 godina u tom začaranom krugu, u tih „360 stepeni“, baš kao Vuk i Dana.
Zato smo tu gde jesmo.
Stalno na početku.