Alarm pre zvižduka

Prošlo je već više od mesec dana od kako je odigrana treća utakmica ovogodišnjeg plej-ofa ABA lige a ni predsednik KK Crvene zvezde Nebojša Čović niti navijači nisu uspeli da pronađu ona dva lika za koje „opravdano sumnjaju da navijaju za drugi klub“ a koji su bacili ona tri upaljača na košarkaše Partizana. Šalim se. Malo.

Netrpeljivost pristalica dva kluba je poznata i van granica naše zemlje a posle „slučaja Mirotić“ dobija sasvim drugu dimenziju. Zvezdi i Partizanu je i do sada bilo teško da ubede potencijalna pojačanja da umesto Madrida, Atine, Monaka… izaberu Beograd.

Posle Mirotićevog „straha od navijača“ biće im još teže, moraće da budu mnogo ubedljiviji tj. izdašniji, čak ni Vučić nema toliko para, a ako je verovati Mirotiću i Partizanu, predsednikove garancije za bezbednost nisu dovoljne. Ne znam zašto mu ne veruju.

Iskreno, ni ja ne verujem. Ne samo Vučiću. Ne verujem ni Zvezdi ni Partizanu, a ni Mirotiću. Sada već bivši košarkaš Barselone odlično zna prilike u srpskoj košarci. Znao je da će ga navijači jednog kluba dočekati sa oduševljenjem a oni drugi „na nož“, vređali bi i njega i užu i širu familiju i – ništa više Svojevremeno su Dalipagić i Divac igrali za Zvezdu, Tomašević, Vujanić za Partizan.

Znam, mnogi će reći bila su to druga vremena. Danas imamo kao primer Kevina Pantera – aktuelni kapiten Partizana je „ime“ u evropskoj košarci stekao u crveno – belom dresu i navijači Zvezde mu zvižde i – ništa više.

Pretpostavljam da se Mirotiću u jednom trenutku dopala ideja da igra takoreći kući kao i projekat koji su mu predstavili čelnici Partizana, da radi sa najboljim evropskim trenerom… Ali, kada je sve sabrao i oduzeo shvatio je da život u Beogradu ima svojih prednosti, ali u Atini, Monaku… može biti manje stresno i mnogo lagodnije i sa izdašnijim čekom.

Iz „slučaja Mirotić“ može ispasti i nešto dobro. Jesu ljubitelji košarke ostali uskraćeni za zadovoljstvo da uživaju u igri vrhunskog igrača ali bi čelnici Zvezde i Partizana morali konačno da shvate da ukoliko žele da angažuju igrače sličnih kvaliteta moraju da smire strasti, prestanu se prepucavanjem i huškanjem navijača.

LJubitelji košarke, bilo da navijaju za jedan ili drugi klub hoće „samo“ da uživaju u igri. Svađa, tuča (ratova) im je preko glave.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa