„Čiča“ i „Švaba“

U minulih četrdeset i kusur godina gledao sam, slušao, pričao (ponešto čak i naučio) od svetski priznatih trenera (Vujadina Boškova, Radomira Antića…), „surovih“profesionalaca (Branka Stankovića, Ante Mladinića, Gojka Zeca, Fahrudina Jusufija, Ljupka Petrovića, Ivana Golca…), fudbalskih „šmekera“ (Todora Veselinovića, Dragoslava Šekularca, Miloša Milutinovića, Milana Živadinovića, Momčila Vukotića…). Kada sve saberem i oduzmem – dva imena se izdvajaju – Miljan Miljanić „Čiča“ i Ivica Osim „Švaba“.

Trenerska biografija Miljana Miljanića je impresivna – kao trener Crvene zvezde osvojio je četiri titule i tri Kupa Jugoslavije, sa Realom je osvojio duplu krunu, a sa reprezentacijom Jugoslavije učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1974. i 1982. godine.

„Čiču“ je od ostalih pre svega izdvajao autoritet (ne samo u domaćem fudbalu) koji je on imao. Miljan je devedesetih godina u Srbiji smeo da kaže Željku Ražnatoviću „NE“ na sednici Predsedništva FSJ kada je odbio njegovu „molbu“ da Priština, iako je bila poslednja na tabeli, ostane u Prvoj ligi.

Da mi je neko pre dvadesetak godina rekao da će u „Čičinu“ fotelju zasesti neki lik iz FK Brodarac pomislio bih da je reč o lošoj šali.

Pred Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. godine, posle dvanaest godina staža, pomislio sam da znam sve. Tokom tog šampionata, a još više kada je postao i trener Partizana, Ivica Osim „Švaba“ mi je dokazao koliko je moje znanje o fudbalu „krhko“. Na moje pitanje zašto Zlatko (Vujović) ima prednost u odnosu na Deju (Savićevića) dobio sam odgovor:

– U svakom timu treba da ima „umetnika“, ali i „radnika“. Dejo će napraviti devedeset uspešnih driblinga, ali će tri puta izgubiti loptu na našoj polovini, i onda… a ja već u timu imam tri „umetnika“ (Safet Sušić, Dragan Stojković Piksi i Darko Pančev). Zlatko će devedeset puta probiti po levom krilu, uputiće pedeset centaršuteva, tri će biti upotrebljiva (posle Vujovićevog centaršuta smo i dali gol Špancima) – objasnio mi je Osim.

Na pripremama Partizana na Zlatiboru, Predrag Mijatović je tri puta „slao po burek“ golmana, na kraju je i dao gol. Osim ga je izveo iz igre i ukorio – „preći će mu to u naviku, gol se mora dati čim ti se za to ukaže prilika“.

U to vreme Crvena zvezda je bila najbolji tim Jugoslavije, Evrope, sveta, Osim kao trener Partizana od četiri utakmice nije izgubio nijednu.

Na Svetskom prvenstvu u Italiji osvojio je peto mesto, dve godine kasnije u kvalifikacijama za EP bio ubedljivo prvi, ali smo iz Švedske vraćeni zbog sankcija. Boljeg i uspešnijeg trenera nakon „Švabe“ nisam upoznao.