Nameštanje, dogovaranje, kupoprodaja bodova u fudbalu staro je skoro koliko i sama „najvažnija sporedna stvar na svetu“. Sve je počelo u samoj „kolevci fudbala“ u Engleskoj i to 1905.
Tada je jedan od najboljih fudbalera tog doba Velšanin Bili Meredit kao igrač Mančester sitija sa deset funti pokušao da podmiti jednog igrača Aston Vile iz Birmingema. Mereditu je zbog toga zabranjeno da se godinu dana bavi fudbalom.
Na ovim prostorima prvi put se o prodaji bodova opširno pisalo posle utakmice Slavija (Sarajevo) – BSK (Beograd) 0:1 odigrane 25. avgusta 1935.
Tada je Tomo Bošnjak tvrdio da je rezultat dogovoren da bi BSK postao prvak. U socijalističkoj Jugoslaviji je, po tvrdnji iz zagrebačkog Dinama, već u prvom kolu prvog posleratnog šampionata njihov klub bio oštećen.
NJihovi fudbaleri su 25. avgusta 1946. završili u Titogradu utakmicu protiv Budućnosti uvereni da su pobedili s 3:2, a tek su kasnije, u vozu, saznali da im je poništen poslednji gol, jer se navodno ispostavilo da je sudiji stao sat, zbog čega se igralo više od 90 minuta.
Bilo je nakon tog još niz „afera“, a najpoznatija je svakako ona iz 1985. godine kada je tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije Slavko Šajber poništio sve utakmice poslednjeg kola i naložio da se odigraju ponovo. Imao je podršku celokupne (ne samo sportske) javnosti.
Međutim, istu je izgubio kada je i sam počeo sa „kupoprodajom“. Naime, tada je svaka republika i pokrajina imala po dva člana u predsedništvu, a da bio dobio potrebnu većinu prilikom glasanja Šajber je u odluci o kažnjavanju pojedinih klubova izostavio meč Dinamo (Vinkovci) – Hajduk (Split) jer se na toj utakmici „samo“ dogovarao broj golova (kako bi Davor Čop bio najbolji strelac prvenstva).
Partizan se žalio Sudu udruženog rada, dobio presudu, naknadno su mu dodeljene dve titule, a Šajber je nekoliko godina kasnije uhapšen u Beču prilikom pokušaja krujumčarenja zlatnika…
Krajem prošlog i početkom ovog veka klubovi su sa kupoprodaje prešli na „dogovaranje“, poznato kao „tri za tri“. Ti pobediš mene, ja pobedim tebe i ,kao, sve je u redu. Dolaskom kladionica, otišlo se u „nadogradnju“ – ja tebe pobedim u gostima, a ti mene na mom terenu. Potom se otišlo i korak dalje – kvote na prelaze iz 1 u 2 su oko 30.
Dakle, na uloženih 1.000 evra dobiješ 30.000, pa puta desetak kladionica…I preteralo se. Branko Bulatović, tadašnji generalni sekretar FSJ zapretio je da će sve reći, nedugo potom 26. marta 2004. godine ubijen je na samom ulasku u FSJ. Istraga o tom ubistvu nije se pomerila od početka.
Sa nameštaljkama se, gotovo, nesmetano nastavilo. Čelnici Fudbalskog saveza se prave nevešti, gluvi i slepi sve dok im UEFA ne pripreti kao što je bilo nedavno sa Jagodinom i Borcem 1926.
Međutim, dokle god se ne budu izrekle rigorozne mere – zatvor, doživotno izbacivanje iz fudbala, izbacivanje kluba u niži rang takmičenja… na našim fudbalskim stadionima gledaćemo cirkuske predstave. Da zlo bude veće artisti koji glume u tim predstvama su, uglavnom, loši.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.