Ćutanje (ni)je zlato

Naime, 2022. godine Novak Đoković se nije vakcinisao protiv korona virusa, čija je pandemija te godine bila glavna tema širom sveta, te mu je napravljen ogroman problem u Australiji, iz koje je na kraju deportovan odlukom Aleksa Hoka, ministra za imigracije u vladi Australije.

Đoković je danima pre deportacije bio zatvoren u hotelu u Melburnu. Mediji ne samo u Australiji već širom sveta su se više bavili „slučajem Đoković“ nego samim turnirom.

Sada, nekoliko dana pred start ovogodišnjeg turnira u Melburnu, Đoković je svojom izjavom (deo intervjua za magazin GQ ) da su u Australiji tada pokušali da ga otruju preti da se opet zbivanja na teniskim terenima stave u drugi plan, a da se sva pažnja usmeri na „trovanje“.

Sam Đoković priznaje da uvek kada dolazi u Australiju prolazi kroz traumu, pogotovo dok je na carinskoj kontroli, stalno se osvrće i gleda da li mu prilazi neko iz imigracione zone.

Ne sumnjam da su lekari u krvi Novaka Đokovića pronašli živu i olovo, ali ti teški metali se nalaze i u hrani, ribi pogotovu (tvrde to i australijski lekari,) a čak i oni koji površno prate tenis znaju koliki značaj Đoković pridaje svojoj ishrani.

U hotelu za migrante morao je da jede ono što mu daju, odnosno što jedu i svi ostali. Sumnjam, blago rečeno, da su „domaćini“ svesno trovali Đokovića već verujem da je reč o tome da njegov organizam drugačije apsorbuje „normalnu hranu“.

O čemu se tačno radi saznaćemo (možda) kada bude objavljen ceo intervju (sredinom februara) u magazinu GQ (nije mi jasno ni zbog čega su sada objavljeni samo delovi tog razgovora). Za sada o „slučaju trovanja“ niko, pa ni sam Đoković, ne želi da priča.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.