Đoković – treći deo

Jeste Filipović, jedan od najboljih vaterpolista sveta svih vremena prošle godine osvojio sa kolegama iz reprezentacije Srbije zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju, bio izabran u idealni tim, ali Đoković je prošle godine osvojio tri grend slema a na četvrtom je stigao „samo“ do finala.

Dve nedelje kasnije (16.1.) napisao sam kolumnu „Đokoviću izgubio si (se)“. Još dok sam je pisao bio sam svestan da će izazvati oprečna reagovanja. U to sam postao siguran onog trenutka kada sam u prepisci sa urednikom video da se u mnogo čemu ne slažemo. U Danasu je (još uvek) dozvoljeno pravo na drugačije mišljenje.

Od oko 200 komentara na sajtu Danasa dvadesetak posto se (kao) slagalo sa mojim stavom. Zapravo, pola njih stvarno tako misli, a druga polovina jednostavno ne voli Đokovića, jer ovde je tuđ uspeh lični neuspeh. Ogromna većina je branila „najvećeg sina našeg naroda i narodnosti“. Možda desetak njih je to stvarno činilo argumentima, svi ostali su branili „lik i delo Đokovića“ u stilu predsednika Srbije koji kada mu postave „nezgodno pitanje“ odgovara „Pa šta“. Za sve njih (i nas) imam tri pitanja.

• 1. Da li biste se vi slikali sa „pozitivnim“ Đokovićem?
• 2. Da li biste vi, svesni da ste zaraženi koronom, krenuli na put iz Srbije za Španiju?
• 3. Da li biste vi zaboravili da u Australiju niste stigli direktno iz Srbije već ste par dana boravili i u Španiji?

Ako su odgovori na sva tri pitanja DA onda smo mi zaista „nebeski narod“.

Možda sam bio previše grub kada sam rekao da će Đoković ostati upamćen po ovim delima, a ne rezultatima na terenu. Ali, razočarao me je. I ne samo mene. Najbolji sportista sveta za prošlu godine (po izboru L Ekipa), najbolji sportista Evrope (prema izboru poljske novinske agencije PAP), najbolji sportista Srbije svih vremena (ne samo moj izbor) je idol miliona mladih i kao takav mora da bude (skoro) savršen i van terena.

P.S. Krajem oktobra preležao sam koronu. Za tih petnaestak dan dva puta sam napustio stan. Oba puta me je ćerka vozila do i od doma zdravlja. Nisam ni na pijac išao.