Foto: Luca Marziale / Danas„U ime svih nas iz pedeset i neke“… jesmo pevali Titu, i pevali smo „Hej Sloveni“ i … bila su to neka druga vremena.
Voleo sam Đoku Balaševića i znam većinu njegovih pesama i danas. Čak i tu (ili posebno tu), jer sam i ja rođen „pedeset i neke“, odrastao u malom selu u Banatu (Jarkovac), gde nas je bilo 3.500 živih duša, dvadesetak nacija.
Kada sam birao ekipu za fudbal, košarku, rukomet… nikad nisam razmišljao ko je koje nacije, interesovalo me samo da li on zna se „s’igra“, ili ne. I kada sam početkom sedamdesetih godina otišao privremeno (to još uvek traje) u Beograd u gimnaziju, na fakultet… nisam verovao da će se „to“desiti i u mom Banatu.
Istina nisam verovao ni u rat u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, al’ … Zeznuli me mangupi.
Došle su „devedesete“, počelo je i u mom Jarkovcu prebrojavanje „krvnih zrnaca“.
Neke moje školske drugarice i drugari iz osnovne škole su napustili selo, Banat, Vojvodinu, Srbiju. Bio sam mlad i glup (ovo drugo pre svega) i nisam shvatao o čemu se radi. Tek kada sam čuo da je sladoledžiji Imretu, Gorancu, i treći put razbijen izlog (nikad više tako dobar sladoled nisam jeo) shvatio sam…
Do 2004. godine himna „Hej Sloveni“ je bila „naša“ himna, a onda je na osnovu preporuke Narodne skupštine Republike Srbije za himnu preporučena pesma Bože pravde.
Ja je poštujem, stanem mirno, ali reči ne znam, niti želim da ih naučim. Ne verujem u boga i – još ponešto.
Da se vratimo na sportski teren.
Ivon Anderson može da peva himnu Bože pravde (za svaku pohvalu njen trud da nauči reči), ali Himna je mlogo više od reči.
Adem Ljajić je u to vreme, posle Dušana Tadića, bio najbolji „centralni vezni“, ili ti graditelj igre, ali nije verovao u „našeg“ Boga (a ni u kralja), nije hteo da peva Himnu i – odstranjen je iz reprezentacije.
Slaven Bilić, bivši fudbalski reprezentativac Hrvatske je svojevremeno u jednom intervjuu rekao da je „povereništvo“ od njih (fudbalera) tražilo da se za Hrvatsku bore na fudbalskom terenu.
Čelnici Srbije su naše reprezentativce (Ivica Kralj) terali da, i bukvalno, krvare na prvim borbenim linijama.
Sportisti su najbolji ambasadori naše zemlje – ponavljali su to kao papagaji i Milošević i Koštunica i Tadić i Vučić… I jesu.
Zato, nemojte da im „brojite krvna zrnca“, niti proveravate pevačke sposobnosti. Oni su za Srbiju učinili (i učiniće) mlogo više od vas, nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
