foto (BETAPHOTO/BRANISLAV BOŽIĆ)Nedavno me je prijatelj upoznao sa zetom, Karlom koji je iz Minhena i navijač je Bajerna. Kako je bio u Beogradu kada je „njegov“ Bajern igrao u Areni protiv Partizana nije propustio priliku da ode na utakmicu.
Naravno, bio je razorčaran zbog poraza „njegovog“ Bajerna ali je oduševljen ambijentom u Areni, priznaje da je takav spektakl nemoguć u Minhenu. Ostao je u nedoumici ko su ti navijači koji su bili u Areni, da li ti navijači navijaju i za fudbalski klub?
Kako je moguće da dvadesetak hiljada ljudi „samo“ navijaju za svoj klub, pevaju navijačke pesme, nikom ne pada na pamet da zapali baklju, baci „topovski udar“ za razliku od od oni dve-tri hiljade na fudbalskom stadionu. Bez mnogo razmišljanja odustao sam od pokušaja da mu objasnim već sam samo kratko odgovorio „Srpska posla“.
Odgovor na to pitanje, navodno, nemaju ni mnogo umnije glave.
„Država trenutno nema snage za borbu protiv huligana“. To smo 2016. godine čuli od tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića, a nema ni danas, osam godina kasnije. Huligani skoro svakodnevno izazivaju tuče, pale „travnati tepih“, bez bakljada i topovskih udara ne može se zamisliti nijedna fudbalska utakmica.
Skoro. Naime, nedavno je na Stadionu Rajko Mitić bilo četrdesetak hiljada navijača i – nije bilo bakljade, topovskih udara. Zašto? Odgovor je prilično jednostavan – utakmica Crvena zvezda – Benfika igrala se u okviru Lige šampiona i „pravila igre“ su vrlo jasna – zabranjeno je unošenje i korišćenje pirotehničkih sredstava.
Kazne su rigorozne – od novčanih kazni, igranje bez navijača, do izbacivanja iz takmičenja. Za čelnike UEFA Crvena zvezda je samo jedan od stotinak klubova koji se takmiči i za taj klub važe ista pravila ponašanja kao i za sve ostale.
Čelnike UEFA ne interesuje da li je neki navijač bio u obezbeđenju na inaguraciji predsednika Srbije, ili mu je tata istaknuti „član biblioteke“. Napravljen je prekršaj automatski sleduje kazna. Isti je slučaj i sa košarkom – FIBA, ULEB pa i čak i ABA imaju nulti prag tolerancije za huligane bilo kog kluba.
Dakle, ukoliko ne znaju sami kako da se izbore sa huliganima, neka potraže savet od evropskih, svetskih sportskih asocijacija.
Ili, pošto ne volimo baš da nam drugi objašnjavaju što i kako treba da radimo („nebeski narod“) možemo „samo“ da primenjujemo naš Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Ništa više.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
