„Igre“ posle Igara

Naravno, Aleksandar Vučić nije propustio priliku da istakne koliko je država, to jest on, učinio za njih. Vučić ne citira Luja XIV, on u delo sprovodi njegove reči (Država to sam ja). U jednoj rečenici kaže da je država omogućila, u drugoj je to Vlada Srbije, a već u trećoj „Ja sam lično intervenisao“. Osim što se, naravno, slikao sa sportistima, i izrekao niz samoreklamerskih rečenica na račun države tj. njega, Vučić nije propustio priliku da (opet) slaže.

U hvalospevima sebi (državi) Vučić je rekao da je država (=on) obezbedila, u regionu, posle Mađarske, najveće nagrade osvajačima medalja. Zaboravio je (a možda i nije) da je Kosovo osvajačice zlatnih medalja na OI u Tokiju, Noru Đakovu i Distriju Krasnići nagradilo sa po 100.000 evra – srpskim osvajačima zlatnih medalja pripalo je po 70.000 evra. Moguće da on ( = država), kao što ne priznaje državu Kosovo, ne priznaje ni Olimpijski komitet Kosova (dakle ni Međunarodni olimpijski komitet koji je priznao Kosovo) pa je on ( = država) odlučio da i sportiskinjima Kosova uplati nagrade koje su predviđene i za ostale sportiste Srbije ( istina o tome nema pisanog traga).

Posle osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru Andrija Prlainović je zatalasao „žabokrečinu u vaterpolo bazenima“. Upozorio je da se ne radi planski, ne spremaju se naslednici i – efekta nije bilo.

U Tokiju se od reprezentativne „kapice“ oprostilo više od polovine vaterpolista. „Šestorica veličanstvenih“ : Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško Pijetlović, Milan Aleksić, Stefan Mitrović i Gojko Pijetlović, osvojili su više od 170 medalja za Srbiju. Olimpijske igre u Parizu su za manje od tri godine i, u postojećim uslovima, čak je i za Dejana Saviće nemoguća misija da za tako kratko vreme, a u postojećim uslovima, stvoriti im naslednike.

Na to je nedavno upozorio bivši reprezentativac Danilo Ikodinović koji je podsetio da se od izgradnje Nacionalnog vaterpolo centra u Vrnjačkoj Banji nije, praktično, uradilo skoro ništa, da su vaterpolisti morali za Tokio da se pripremaju u Sloveniji.

Oglasio se ubrzo potom saopštenjem Vaterpolo savez Srbije, koji nije ništa demantovao Ikodinovića, zapravo samo su potvrdili da u Srbiji ne postoje uslovi za pripreme reprezentacije, ali su istakli „veliku podršku Predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije proteklih godina kroz sanaciju dugovanja nasleđenog iz perioda neodgovornog poslovanja…“ Priznao je i on ( = država) da je kriv što se kraj izgradnje Nacionalnog vaterpola ne nazire – biće za godinu, dve, najviše tri.

Njima je danas lepo, a kako će nama biti sutra? O tome će sutra (valjda) misliti neko drugi.