Istorija se (ne)ponavlja

Jugoslavija je tada već počela da puca po svim šavovima, u Srbiji danas situacija nije ništa bolja.

Naprotiv.

Tadašnji selektor Ivica Osim nije u to vreme bio baš najpopularnija ličnost, a dežurni krivac i neznalica definitivno je postao po objavljivanju spiska fudbalera za Mondijal u Italiji.

Srbi, naravno i Crnogorci, zamerali su mu najviše što njihov miljenik Dejan Savićević nije u prvom planu, već je bio u senci Safeta Sušića.

Koliko je selektor bio „saplitan“ najbolje ilustruje „reportaža“ jednog beogradskog sportskog lista u kojoj je opisano kako je Osim za jedno veče popio 11 flaša viskija!?

Iako je bio „njihov“ Osim ni u Bosni i Hercegovini nije imao veliku podršku.

Zamerali su mu skoro isto što i Srbi i Hrvati, plus što na na spisku nije bilo Mehmeda Baždarevića.

Najglasniji u kritici Osima i njegovih pulena bili su Hrvati. U Zagrebu 6. juna 1990. na „generalnoj probi“ pred Svetsko prvenstvo „plavi“ su igrali protiv Holandije (0:2).

Svi prisutni na Maksimiru su zviždali ne samo Osimu i fudbalerima već i po prvi put u istoriji Jugoslavije himni „Hej, Sloveni“.

Uprkos svemu ta reprezentacija je na Svetskom prvenstvu osvojila peto mesto.

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Švedskoj 1992. godine Osim je sa praktično istim fudbalerima, osvojio prvo mesto u grupi.

Ta reprezentacija je poslednju utakmicu odigrala u Beču gde su „plavi“ pobedom 2:0 obezbedili prvo mesto u grupi.

Početkom maja Osim je objavio spisak od 20 igrača na koje računa za EP u Švedskoj. Na njemu su bili Hrvati: Ivković, Jarni, Vulić, Boban i Prosinečki, Bosanci: Baždarević, Hadžibegić, Kodro, Stanić i Vidaković i Slovenac Katanec.

I – počeli su da stižu otkazi, „nogu“ je povukao Katanec, pridružili su mu se Hrvati, potom i Bosanci a na kraju je otkazao i Makedonac Pančev.

Odustao je i Osim.

„Kombinovana“ reprezentacija Jugoslavije sastavljena od fudbalera iz Srbije, Crne Gore i Makedonije, pod vođstvom Ivana Čabrinovića, vraćena je iz Švedske zbog „ničim izazavnih sankcija“.

Danas Srbiji (još uvek) ne prete sankcije. Srbija nije u ratu. Istina, ni tada nije, bar po tvrdnjama Slobodana Miloševića.

Ali, odavno je poznato da nama ne treba spoljašnji neprijatelj, dovoljni smo sami sebi.

U selektora Dragana Stojkovića veruje, izgleda, samo Izvršni odbor FSS, u fudbalere koji će reprezentovati srpski fudbal na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj veruje samo Piksi.

Može li se istorija ponoviti? Mogu li „orlovi“ da polete i naprave podvig kakav su napravili „plavi“?

Sumnjam.

Nažalost, višedecenijsko iskustvo me je naučilo da je do pola napunjena čaša piva zapravo poluprazna.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.