Kraj za igranje 1Foto: Luca Marziale / Danas

Pre nešto više od pola veka, bio sam u sedmom razredu osnovne škole kada sam „odlučio“ da upišem Vojnu gimnaziju. Pošto tata i deda nisu mogli da me ubede da promenim odluku pozvali su upomoć mog strica koji je u to vreme radio u BIA (ili je tada još uvek bila UDBA). Dobro se sećam i danas šta mi je tada rekao.

– Završićeš gimnaziju, posle i Akademiju, odradićeš 101 vežbu i onda će da dođe neki političar i narediti da moraš da uradiš ovo ili ono, a političari su gori od kurvi – objasnio mi je čika.

Nisam tada bio siguran da znam šta je to „političar“, šta je „kurva“- naslućivao sam da je to nešto što ne valja. Posle par godina sam shvatio, a 1992. godine se i definitivno uverio – političari su veliko zlo. Iako sam toliko decenija bio u i oko sporta, mnogo toga čak i naučio, pa i to da sport nije „samo“ igra, već (pre svega) biznis, a gde je novac tu su, naravno, i političari. Te 1992. godine spakovao sam kofer i pošao u Švedsku. Vratio sam se sa aerodroma – našoj fudbalskoj reprezentaciji je zabranjeno učešće na Evropskom prvenstvu. Danska, koja je bila iza nas grupi je naknadno dobila poziv i – postala je prvaak Evrope. Generaciji u kojoj su igrali: Stojković, Savićević, Jugović, Mijatović, Milošević, Jokanović… zabranjeno je da igra na tom Evropskom prvenstvu, kao i dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu u SAD. Nije im dozvoljeno ni učešće na Evropskom prvenstvu 1996. u Engleskoj a mogli su… Nisu mogli ništa. Nisu im dali političari. Politika. Kurva.

Danas se sa istim „sankcijama“ suočavaju i sportisti Rusije. Zašto? Da li je neki sportista podržao politiku Putina, rat? Oni samo žele da se „igraju“. Godinama su marljivo trenirali, spremali se za velika takmičenja na kojima bi uporedili svoj talenat i znanje sa rivalima, ne neprijateljima. Shvatio bih (donekle) i da im „uzmu“ zastavu, zabrane slušanje himne, ali zabraniti im da se „igraju“, to ne mogu i neću da shvatim. Kada su SAD i njeni NATO saveznici „štitili svoje interese“ u Srbiji, Libiji, Iraku, Siriji… njihovim sportistima nisu (niti je trebalo) zabranili da se igraju, druže…

Uprkos svemu što sam čuo, video, naučio ostaću pristalica Kubertonove “ Važno je učestvovati“, tj. igrati se. Ali, ne pitam se ja. Ne pitaju se ni sportisti. Odlučuju političari, a oni su, definitivno gori i od kurvi, samo obećavaju a ništa ti ne daju. Naprotiv. Uskraćuju ti i zadovoljstvo igre.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari