Foto: Aleksandar Roknić/ DanasTokom prošle nedelje, utorak u Beogradu a u četvrtak u Novom Sadu, održane su promocije knjige Tamare Malešev Krugovi Berlina 1036. Nekada i sama vrhunska atletičarka, rekoderka Jugoslavije u skoku u vis, dalj i troskoku, i sama učesnica Olimmpijskih igara (Barselona 1992.), je u knjizi na 276 stranica i sa 118 fotografija pokušala, rekao bih i uspela, da od zaborava istrgne nepravdu nanetu pionirima jugoslovenske i srpske atletike.
Ova knjiga rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svecčanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke.
Tamara Malešev je istražila i prikupila dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović …
U Rimu je u toku Evropsko prvenstvo u atletici na otvorenom. Srbiju reprezentuje 16 atletičarki i atletičara (Ivana Španović je odustala da bi se što bolje spremila za Olimpjijske igre). Fantastičan uspeh, gotovo ravan plasmanu fudbalera u polufinale predstojećeg Evropskog prvenstva – da proslavi taj uspeh na ulice bi izašla cela Srbije, pola Crne Gore i isto toliko Bosne i Hercegovine.
Ali… Za Ivanu Španović, koja je krajem avgusta osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Budimpešti, nije bilo mesto ni na balkonu Skupštine Beograda kada su se proslavljali uspesi košarkaša na Svetskom prvenstvu i basketaša kojima se pridružio i Novak Đoković pošto je osvojio US open – „Nigde ne idem nepozvana“ kratko je obrazložila Ivana svoj izostanak.
Ako se zna da u Srbiji ne postoji nijedan atletski stadion i to samo po sebi dovoljno govori kakav je podvig sam plasman na Evropsko prvenstvo.
Naime, u Srbiji godinama već ne postoji nijedan stadion koji ispunjava uslove koje postavljaju Svetske i Evropske atletske federacije. Atletske staze na stadionima Crvene zvezde i Partizana su upropaštene zbog potreba fudbalskih timova, atletska borilišta na stadionu Karađorđe u Novom Sadu su srušena jer je „srpskoj Atini“ potrebniji još jedan supermarket nego atletski stadion…
Fudbaleri Partizana i Vojvodine na svojim prvenstvenim utakmicama jedva da skupe 4.000 gledalaca, Crvena zvezda „čak“ petnaestak, svi ostali klubovi su presretni ako na tribinama bude više od hiljadu ljudi. Šta mislite koliko ljudi bi došlo na stadion da gleda Ivanu Španovič, Angelinu Topić, Milicu Gardašević, Adrianu Vilagoš, Strahinju Jovanovića, Elzana Bibića…A za atletiku, čak i kod nas kažu da „kraljica sportova“.
Nažalost Ivanu Španović nećemo uživo gledati u Srbiji. Možda Angelinu, Milicu, Strahinju… Naime, Aleksandar Vučić je obećao da će radovi na Nacionalnom atletskom stadionu početi do kraja ove godine, a završetak se očekuje 2027.
Taj stadion bi, prema njegovim rečima, bio izgrađen po uzoru na velelepni objekat u Budimpešti na kom se održavalo Svetsko prvenstvo u atletici. Izgradnja Nacionalnog atletskog centra u Budimpešti koštala je skoro 700 miliona dolara.
Na osnovu tog obećanja predsednika delegacija Atletskog saveza Srbije je u Lozani podnela kandidaturu Beograda za organizaciju Evropskog atletskog prvenstvo na otvorenom 2030. godine.
Znam da mi u Srbiji sve verujemo našem predseniku, ali me baš interesuje da li će mu verovati i čelnici evropske atletske organizacije i u konkureniciji Švajcarske, Belgije, Švedske i Finske baš Srbiji poveriti organizaciju tog takmičenja.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
