Kupujmo domaće, ulažimo u našu decu

Crno-beli su u oba meča bili domaćini i u ne toliko kvalitetnim koliko uzbudljivim mečevima ostvarili pobede. Danima su nam bivši košarkaši, treneri, stručni konsultanti… objašnjavali zbog čega su crno-beli bili uspešniji od crveno-belih. Čuli smo i pročitali mnogo pametnih opaski, ali onu ključnu niko nije rekao.

Priznajem da nisam ekspert, ali posle 45 godina u sportskom novinarstvu dajem sebi za pravo da tvrdim da se tajna uspeha Partizana krije iza reči DOMAĆI.

Ambijent u Areni kada igra Partizan je nestvaran, to se mora doživeti, videti uživo. O njemu se priča i piše ne samo u Srbiji, Evropi već i u SAD.

U Beograd, Arenu, dolaze novinari iz celog sveta da osete tu atmosferu i da pokušaju da je prenesu svojim gledaocima, čitaocima. Dolaze i aktivni sportisti (Novak Đoković malo zbog sebe, malo zbog sina Stefana), došao je u Arenu na štakama i hrvatski fudbaler Ivan Perišić. Njegov zemljak, biši košarkaš i trener Aco Petrović je, praktično, redovan posetilac, baš kao i bivši fudbaler, srpski zet, Bastijan Švajnštajger…

Ta atmosfera mnogo više utiče na igru domaćih igrača nego stranaca. Njima to jeste zanimljivo, poneke i ponese atmosfera, uklope se u to „čudo“, drugima se „oduzmu i ruke i noge“.

Kevin Panter i Šabaz Nejpir su nesumnjivo prve zvezde Partizana odnosno Crvene zvezde, ali je njihov učinak u minulim derbijima bio ravan nuli (Panter nije ni igrao drugi meč). Nejpir je nesumnjivo daleko bolji igrač od Branka Lazića ali… da li bi Lazić stajao spuštenih ruku i gledao kako Avramović pogađa trojku.

Zvezdi je nedostajala u obrani ta borbenost Lazića, u napadu „bezobrazluk“ Nedovića. S druge strane, odsustvo Pantera, Pontike, još uvek privikavanje Kaminskog, Pi Džej Dozijera… više nego uspešno su nadoknadili „domaći“: Avramović, Smailagić, Jaramaz, Anđušić..

I na kraju, odnosno kao prvo i presudno, Partizan sa klupe predvodi „domaći“ trener Željko Obradović, a Crvenu zvezdu stranci (u prvom meču Ivanović, a u drugom Sferopulos). Obradović je ne samo jedan od naših najboljih trenera svih vremena (devet titula u Evroligi sa pet različitih klubova) već i veliki navijač Partizana.

Sigurno je da u Partizanu ne radi „za kikiriki“, ali isto tako je tačno i da taj posao radi sa više entuzijazma, žara, ljubavi, nego što je radio u bilo u kom drugom klubu.

Naravoučenije – kupujmo domaće, ulažimo u našu decu. Jer, „stranci“ možda jesu za nijansu kvalitetniji, ali naša deca su jednako, ako ne i talentovanija, a budu li imali adekvatne uslove i stručne trenere rezultati sigurno neće izostati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.