Kupujte domaće

Radomir Antić to nije uspeo sa Realom jer ga je smenio Leo Benhaker (u trenutku „prevrata“ Real je imao sedam bodova više u odnosu na Barselonu, ali je Holanđanin „prosuo“ tu prednost). Antić je titulu šampiona Španije osvojio sa Atletikom (1996.) a ostaće upamćen i da je vodio sva tri najbolja španska tima – trener Barselone bio je u prolećnoj sezoni 2003. godine.

Danas nemamo trenere tog kalibra, ali nije da baš nemamo čime da se pohvalimo. U ovom trenetku čak šest srpskih trenera – Dejan Stanković, Vlada Ivić, Marko Nikolić, Miloš Milojević, Vladan Milojević i Ivan Jovanović – vode sa klupe klubove koji su trenutno prvoplasirani u svojim nacionalnim šampionatima.

Dejan Stanković je preuzeo Ferencvaroš pre nepuna dva meseca i od tada ne zna za poraz (ni u Evropi).

Vladimir Ivić je posle 12 odigranih kola prvenstva Rusije sa svojim Krasnodarom na čelu tabele bez izgubljenog meča.

Ivan Jovanović je sa Panatenaikosom ispred večitog rivala Olimpijakosa.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima glavnu reč vode nekadašnji treneri Crvene Zvezde i Partizana Miloš Milojević i Marko Nikolić koji sa Al Šababom i Al Vaslom su na čelu tabele, dok je Vladan Milojević sa Apolon trenutno prvoplasirani u šampionatu Kipra.

Dakle, nije baš da nemamo trenere. Samo im treba dati šansu i pustiti ih da rade svoj posao.

Bivši trener Crvene zvezde Miloš Milojević je osvojio prošle sezone duplu krunu i pritom oborio klupski rekord (58 utakmica bez poraza) ali ni to nije bilo dovoljno da o(p)stane na klupi crveno-belih. Rukovodstvo kluba iz Ljutice Bogdana (čitaj Zvezdan Terzić) odlučilo je da angažuje Baraka Bahara.

Izraelcu su date „odrešene ruke“ i on se odmah latio posla – otpisao je kapitena Milana Borjana, uz pomoć Terzića i Strahinju Erakovića, a Aleksandra Kataija i Gelora Kangu poslao na „bolovanje“…Doveo je In-Boma Hvanga (26) iz Olimpijakosa koji je najskuplje pojačanje (pet miliona evra) u istoriji crveno-belih. Na isključivo insistiranje Baraka angažovani su i štoper Naser Điga i napadač Šerif Ndiaje. Izraelac u napadu može da računa i na takođe ovosezonska pojačanja Žan Filipa Krasoa i Pitera Olajnika.

Izrazio sam svoju skepsu kada je potvrđena vest da će Izraelac sesti na klupu crveno-belih. Bio sam sumnjičav ne (samo) zbog činjenice da svoj trenerski potencijal nije dokazao nigde van domovine već pre svega što je ogromna razlika u poimanju fudbala u Srbiji i ostatku Evrope. Da sam bio u pravu pokazali su ne samo dosadašnji rezultati (pogotovo u domaćem prvenstvu) već pre svega sama igra.

Zvezda se mučila čak i u „prijateljskom“ meču protiv IMT (domaćin je igrao bez pet – šest standarnih prvotimaca). Srećna okolnost po Zvezdu je što je uspela da odloži prvenstvene mečeve protiv direktinih rivala za titulu (TSC i Partizan) jer u kakvoj su formi…Kalendar je izuzetno zgusnut, vremena da se na treninzima nešto popravi sve je manje, a i strpljenje navijača je na izmaku. Hoće li doktor Terzić da čeka da i njemu skandiraju kao Vučeliću i Vazuri, ili?

Od desetak stranih trenera koji su vodili našu reprezentaciju, Crvenu zvezdu ili Partizan samo su Valter Zenga i Lotar Mateus (kao) bili uspešni. Ni pre ni posle nigde nisu imali uspeha. Naravoučenije za ubuduće – kupujte domaće, približnog su kvaliteta, mnogo jeftiniji i sa mnogo više ljubavi će raditi svoj posao. Jer, kada radite to što volite onda to i nije posao – to je uživanje. Znam iz ličnog iskustva.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.