Lomili, pa šta

Istovremeno crno-belima je zabranjeno da registruju nove fudbalere sve dok ne izmire dug crveno-belima. Miloš Vazura, generalni direktor kluba iz Humske 1, je, ne trepnuvši, rekao: Budalaština… Platićemo… Nema nikakvih problema… Sledeći derbi se igra na našem stadionu, brojaćemo i mi uništene stolice…“.

I – platili su. Našim parama. Ukinuta im je suspenzija, mogu i dalje da dovode „pojačanja“ koje plaćaju (opet) našim parama.  Siniša Mali, još uvek ministar finansija u Vladi Srbije, sredinom juna je izjavio da FK Partizan (samo) za porez duguje 1,29 milijardu dinara (Zvezda 859,7 miliona dinara).

Tom prilikom Mali je istakao i da je država uložila više od 130 miliona evra u „blizance“ – Crvenu zvezdu i Partizan.

Kada se to ima u vidu onda je razmljivo „obećanje“ Miloša Vazure da nije problem da se plati kazna. Ne plaća je on, niti klub – plaća ga država, tj. mi.

Nije problem što se Vazura, Partizan, Zvezda… razbacuju našim parama. Problem je što se država razbacuje novcima koje nema(mo).

Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama usvojen je odavno – 2003, dopunjen 2007, dve godine kasnije takođe, a ovaj koji je na snazi od 2018. godine i – ne primenjuje se.

Policija, ponekad, i adekvatno reaguje. Privede „navijače“, napiše krivičnu ili prekršajnu prijavu i, po pravilu, to je to.

Najveći broj „predmeta“ završi na dnu fioke sudije.

Da su trebali da budu na izdržavanju zatvorske kazne, višestruko osuđivani, da protiv njih ima desetak krivičnih i prekršajnih prijava… saznajemo iz medija uz izveštaj o ubistvu N.N. lica koje je „od ranije poznato policiji (i pravosuđu)“.

Država ne može (ne želi) da stane na put huliganima iz njoj znanih razloga, tj. interesa (obezbeđivanje prilikom inauguracije Vučića, „razbijanje“ mirnih protesta, „čuvanje“  novosadskog parlamenta,…).

Država ne želi (ne može) ni da se bavi privatizacijom klubova. Ne želi (ne može) ni da …

I sve dok je tako huligani će „postrojavati“ fudbalere, tući navijače jer pevaju “ Vučiću…“, , ubijati se međusobno uz poneku „koletaralnu štetu“.

Biće tako sve dok MI sedimo u svojim foteljama, pod klimom, pijuckamo hladno pivo, kuckamo po tastaturi i – ništa više.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.