Foto: Luca Marziale/Danas Poslednjih desetak godina prilikom susreta sa prijateljima na uobičajeno pitanje „kako si“ odgovaram „danas sam gore nego juče, ali bolje nego što ću biti sutra“, ili skraćeno „loše, ali biće gore“. Upravo tim rečima se može opisati i situacija u srpskom fudbalu.
Ove sezone je Srbija imala čak pet predstavnika u Evropi, a čak tri (Crvene zvezda, TSC i Čukarički) i obezbeđen plasman u grupnu fazu.
U dosadašnjem toku takmičenja naši klubovi odigrali su 13 utakmica i ostvarili samo jednu pobedu (Partizan) uz 12 poraza i gol razliku 9:32. Partizan i Vojvodina su svoj izlet u Evropu (neslavno) već završili već u „sezoni kupanja“, TSC i Čukarički su uprkos poraza od Brage odnosno Olimpijakosa nastavili takmičenje u nižem rangu i u prvim utakmicama grupne faze nastavili po starom. Poraz je, očekivano, pretrpela i Crvena zvezda u Mančesteru.
Istina, samo najzagriženije pristalice crveno-belih su se (po)nadale (posle gola Bukarija) da se čudo može dogoditi.
Ali, realnost je surova. Siti je napravio 104 napada a Zvezda 14, domaćini su izveli 14 kornera gosti nijedan, uspešna dodavanja 705:87, šutevi na gol 37:3 pa i ne čudi što je Glazer sa 13 odbrana novi rekorder na utakmicama Lige šampiona – prestigao je i bivšeg kapitana Crvene zvezde Milana Borjana koji je u porazu od PSŽ (1:6) imao 11 odbrana.
Kako stvari stoje svaka pobeda naših klubova na evropskoj sceni slaviće se kao osvajanje trofeja. To je surova stvarnost srpskog klupskog fudbala i – biće gore.
Naša liga je preglomazna, treba je smanjiti na 10-12 klubova. Ograničiti brj stranaca na pet od kojih trojica mogu biti istovremeno na terenu, broj fudbalera mlađih od 21 godine povećati na tri. Ne treba graditi Nacionalni stadion, „Teatre snova“ u gradićima koji nisu imali fudbalsku prošlost niti imaju budućnost.
Taj novac treba ulagati u „normalne“ terene, ne mora „travnati tepih“, može i veštačka trava, ne trebaju ni reflektori, ni tribine. Samo svlačionice sa toplom vodom. I, naravno, obezbediti stručnjake za rad sa decom.
Prošle godine je fudbalska Srbija birala i – izabrala je pogrešno. Umesto novih ideja koje umaju novi ljudi na čelu sa Nemanjom Vidićem, izabrana su stara dobra poznata imena. Da je to pogrešno shvatio je čak i doktor Zvezdan Terzić.
Mada, iskreno nisam baš siguran koliko se on uopšte i pitao. U ovoj državi vlada red. Zna se ko o svemu odlučuje.
P. S.
Ivica Kralj, direktor Partizana je zbog kritika upućenih na račun sudija kažnjen sa pola godina zabrane rada u fudbala. Koliko će (i da li) će biti kažnjen i Zvezdan Terzić.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
