Mnogo je kume

Srbija, kako i dolikuje „ekonomskom tigru“ ne samo na ovim prostorima (najveći rast BDP, nikad manja inflacija, nikad veće plate i penzije… – svašta nešto najbolje, najveće…). za osvojenu zlatnu medalju svakom sportisti Vlada Srbije isplatiće 70 hiljada evra ili 150 posto više od onog koliko Hrvatska daje zlatnim olimpijcima.

„Komšije“ zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju nagrađuju sa 27.600 eura, za srebrnu nagrada iznosi 17.300 eura, a za osvajanje bronze sportisti iz Hrvatske dobiće 12.200 eura. Crna Gora zlato na OI u Tokiju nagrađuje sa 35.000, srebro sa 30.000, a bronzanu medalju sa 25 hiljada eura. Slovenija će svoje sportiste za olimpijsko zlato nagraditi sa 40.000 eura, dok će osvajači srebrne medalja dobiti po 17.500.

Država iz regiona, tj. sa prostora EX Jugoslavije, koja daje najmanje nagrade za osvajanje medalja u Tokiju je BiH. Bez obzira na vrstu medalje sportista će dobiti 2.300 eura, dok je Kosovo najderažljivije – zlatne džudašice Gjakovu i Krasnići će dobiti po 100 hiljada eura.

Ne jednom sam rekao (napisao) da su sportisti najbolji ambasadori Srbije. To kako oni reprezentuju Srbiju u svetu, naše diplomate, sve sa predsednikom na čelu, mogu samo da maštaju. Tačno je da Novaka Đokovića mlogi u „belom svetu“ ne vole, ali ga poštuju – kada govore o njemu „stoje mirno“. U Severnoj Koreji, Libiji. na Aljasci, u Sibiru… sumnjam da iko tamo zna ko je i šta je AV – za Đokovića itekako znaju.

Na brojnim putovanjima u kontaktu sa kolegama, kao i običnim građanima, shvatio sam da malo ko od njih zna ko su Tito, Milošević, Đinđić, Vučić… Malo ko je čuo i za Teslu, ali ko je, odakle je, zbog čega je priznat i poznat Novak Đoković svi znaju.

Dakle, naši sportisti koji su izborili pravo da se nadmeću sa najboljim sportistima sveta na Olimpijskim igrama zaslužuju (nekakav) orden, osvajači medalja i pristojnu novčanu nadoknadu. Ali tolike novce – mnogo je kume.

Po mojoj „računici“, priznajem da slabo stojim sa matematikom ali sam siguran da bi se i sami sportisti, osvajači medalja složil da njima pripadne (samo) pola od obećane sume a da se druga polovina uloži u stadione, hale, bazene, trenere, besplatne termine za treninge… jednom rečju u „bazu“, tj. da se omogući devojčicama i dečacima da jednog dana dođu na postolje na kom su danas Mikec, Mandić,…