Najbolji i najbolje

Oni su, vrlo verovatno, imali svoju viziju, Marina Maljković je, sasvim sigurno, imala svoju. Odabrala je dvadesetak devojčica i počela sa stvaranjem reprezentacije.

Da bi neka devojka postala i o(p)stala deo Marininog tima morala je da bude ne samo odlična igračica, već i, pre svega, da bude deo ekipe. Svaka je morala sebe da podredi kolektivu i – rezultati su došli.

Već 2013. godine, bile su među četiri najbolje u Evropi, a dve godine kasnije i najbolje na „starom kontinentu“. Kada je 2015. Marina Maljković pozvala u reprezentaciju Danijelu Pejdž, prvu strankinju u reprezentaciji Srbije,  proglasili su je za izdajicu, stranog plaćenika…

Gotovo identična situacija ponovila se i kad je ove godine pozvala Ivon Anderson. Posle osvajanja zlatnih medalja Pejdž i Anderson su postale „velike Srpkinje“.

Pre nepunih mesec dana kada je proglašen za MVP NBA lige ponosili smo se „našim“ Nikolom Jokićem, a samo par dana kasnije smo ga stavili na stub srama jer je rekao da ne može da igra za reprezentaciju. Od ljubavi do mržnje…

Jokić je svoju odluku objasnio umorom, njegov otac tome dodao i „porodične probleme“ (Nikolina supruga je u drugom stanju). Oba objašnjenja su na mestu, treba ih uvažiti. Ali… Kod nas uvek postoji i to „ali“. Možda nisu to jedini razlozi. Možda Jokića nisu prihvatili u reprezentaciji, ili se on nije osetio sastavnim delom ekipe.

Za razliku od Maljkovićeve, selektori muške košarkaške reprezentacije nisu stvarali reprezentaciju već su, uglavnom, okupljali najbolje igrače. Prvi je to uradio, nesumnjivo najbolji evropski trener u poslednjih dvadesetak godina, Željko Obradović. Na Evropskom prvenstvu 2005. godine u Srbiji izabrao najbolje i – debakl.

Konferenciju Željka Obradovića posle eliminacije u osmini finala na EP trebalo je da pogleda Saša Đorđević  i, možda, ne bi napravio gotovo istovetnu grešku na Svetskom prvenstvu u Kini. Izabrao je „najbolje“, ali nije napravio tim i – eto neuspeha.

Igor Kokoškov neće napraviti njihovu grešku. Neki od najboljih su povređeni, neki su umorni, neki „znaju“ da nisu deo „ekipe“…