Svi oni koji su kritikovali kvalitet fudbala na EURO 2024. ovog vikenda, ako su slučajno (malo ko je namerno) gledali utakmice Superlige, shvatili su da su pogrešili.
Ono što smo gledali u Nemačkoj kada se uporedi sa ovim što smo videli na utakmica naše „lige bez briga“ je kao da se upoređuju trke Formule 1 i fića. Fudbalerima naših najboljih timova potrebno je najmanje tri dodira sa loptom da bi se ona, donekle, smirila.
Da bi se prešlo iz zadnje linije do protivničkog šesnaesterca mora se odigrati dvadesetak pasova, uglavnom unazad. Istina, ovo sam pisao pre utakmica igranih u nedelju, ali onim što sam video na utakmicama koje su odigrane u petak i subotu je dovoljno da shvatim da boljitka u odnosu na prošlu sezonu nema.
Naprotiv.
Našim fudbalerima niko nije objasnio da je lopta brža od svakog igrača, oni „moraju“ sa loptom da dođu do saigrača pa da mu je predaju, dijagonale „ala Kros“ ili dubinske lopte „ala Rodri“ niko ni ne pokušava da odigra, svaki dvadeseti centaršut stigne do protivničkog šesnaesterca, golgeterima je potrebno pet šansi da bi, eventualno, postigli gol.
Ne verujem da će se naši klubovi i ove sezone obrukati kao lane, ostvariće, valjda, više od jedne pobede, ali neki zapaženiji rezultat ne očekujem čak ni od Crvene zvezde, koja će se, opet, „prošetati“ kroz naše prvenstvo.
Partizanu predstoji grčevita borba za drugo mesto. Vazura i drugovi su počeli renoviranje loža na stadionu, ali su „zaboravili“ da održe Skupštinu kluba, izaberu novog predsednika, novo rukovodstvo, a ni „renoviranje“ tima nije urađeno kako treba.
Prodat je najtalentovaniji (Baždar) ovih dana će i najbolji (Saldanja) a fudbaleri koji su dovedeni i nisu neka pojačanja.
TSC, Vojvodina i Čukarički će pokušati da ugroze crno-bele na drugom mestu, odnosno da izbore „vizu“ za Evropu, dok će svi ostali nastojati da izbore opstanak u „elitnom društvu“.
Ako rezultati ne budu u skladu sa ambicijama „društveno-sportskih“ radnika ceh će platiti treneri, već posle pet odigranih kola bar jedan će biti smenjen. Osim trenera, za neuspehe će biti krive sudije, ne retko s pravom, što i ne čudi kada se uzme u obzir ko nam i kako vodi sudijsku organizacij.
Naš najbolji sudija Srđan Jovanović nije bio na Evropskom prvenstvu. Nije ga bilo u Nemačkoj iz jednostavnog razloga – ako nije dovoljno dobar da sudi derbi, onda nema kvalitet ni da deli fudbalsku pravdu najboljim igračima Evrope.
Ništa bolje nije ni u trenerskog organizaciji. Trener Jedinstva Ivan Radovanović nema PRO licencu pa nema pravo da vodi ekipu na utakmicama.
Na utakmici sa Crvenom zvezdom u protokolu je bio upisan kao igrač pa je imao pravo da sedi na klupi (ne i da stoji u onom prostoru obeleženom za trenere) ali… To je kršenje propisa. I na kraju, ili početku svega, (ne)rad Saveza (države).
Skoro polovina prvoligaških timova nema stadione koji zadovoljavaju (skromne) propise. Umesto da grade (ili bar renoviraju) stadione u Kruševcu, Kragujevcu, Subotici,…država (Savez) ih gradi u sredinama koje nikada nisu imali (niti će imati) prvoligaše.
Srećom, uskoro počinju Olimpijske igre, pa nećemo imati vremena da gledamo naš superligaški fudbal.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.