Nećemo, ali – hoćemo

Pošto je dobio „blagoslov“ sa Andrićevog venca podrška je stigla i iz „baze“ – Nenada Bjekovića su kandidovali Fudbalski savez Beograda, Fudbalski savez regiona Istočna Srbija i Fudbalski savez Kosovo i Metohija, a ima podršku Trenerske i Sudijske organizacije FSS. Protiv Bjekovića su, razumljivo, navijači i rukovodstvo Crvene zvezde.

– Ne želimo da kvarimo atmosferu pred svetsko prvenstvo, našoj reprezentaciji želimo puno uspeha, ali mi na ovo ne možemo da ćutimo. Nenad Bjeković ne može da bude predsednik fudbalskog saveza, prvo sa zvezdaške strane jer je učinio mnoga zlodela, a drugo je da ne želimo čoveka koji ima takvu prošlost da vodi naš fudbal! FK Crvena zvezda ne želi da na bilo koji način utiče na mir u reprezentaciji i unapred odbacujemo bilo kakve insinuacije oko priče o reprezentaciji – piše, između ostalog, u „otvorenom“ pismu FK Crvena zvezda Fudbalskom savezu Srbije.

U svom pismu crveno-beli podsećaju da su oni poslednjih šest godina dominatni u srpskom fudbalu. Interesantno je da se ta njihova dominacija poklapa sa dolaskom Slaviše Kokeze, bivšeg člana Izvršnog odbora kluba iz Ljutice Bogdana, na čelo Fudbalskog saveza Srbije (istina, poslednje dve titule su osvojene dok je Bjeković bio „samo“ v.d. predsednika).

Zvezda traži da se „kao apsolutni lider srpskog fudbala“ mora uvažiti njihovo mišljenje. Slažem se u potpunosti. Ali, imali su skoro dve godine da kažu šta misle – da predlože, ne samo ime „svog“ kandidata, već i rešenja za boljitak srpskog fudbala. Mogli su da sednu za sto, ako ne sa svojim najvećim rivalom, onda sa ljudima iz Vojvodine, Čukaričkog, Napretka, TSC… i potraže boljeg kandidata, predlože ideje za izlazak iz krize.

Možda smanjenje broja prvoligaša (deset klubova je, po meni, optimilan broj), kako unaprediti suđenje, kako se izboriti sa huliganima… Umesto da čujemo šta hoće, od Zvezde smo čuli šta neće.

I ja lično sam protiv izbora Nenada Bjekovića. Kao što sam svojevremeno savetovao selektora košarkaške reprezentacije Srbije Svetislava Pešića da se povuče i ostane kod kuće i igra se sa unucima isto predlažem i Bjekoviću koji je dve godine strariji (Pešić je rođen 1949. a Bjeković 1947. godine).

Bjekoviću se treba zahvaliti, ako treba i odlikovati ga, za sve što je uradio za srpski fudbal kao igrač, trener i funkcioner, ali vreme je za „penziju“, treba šansu dati nekom mlađem. Naravno, on ne mora biti ni iz Zvezde ni iz Partizana, ali mora da ima viziju, svoj plan da predstavi fudbalskoj javnosti i ako dobije podršku treba mu dati šansu.

Pomislili su mnogi da je „to“ Nemanja Vidić. Međutim, posle „otvorenog pisma“, u kom je kritikovao stanje u srpskom fudbalu, nije se više oglašavao. Kao što je uspešno čuvao najbolje napadače sveta još uspešnije je „eskivirao“ novinare (činio je to još i dok je bio aktivan fudbaler). Zbog toga i nismo saznali njegovu viziju budućnosti našeg fudbala, a on je ostao bez podrške javnosti, odnosno „baze“. Nije dovoljno znati šta nećemo, mnogo je važnije znati šta hoćemo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.