Nemoguća misija

Zbog toga su „sugerisali“ da se u saradnji sa njima usvoji novi dokument po kome će do kraja godine biti izabrani novi predsednik, rukovodstvo i članovi organa FSS.

Ta „preporuka“ je (kao) shvaćena ozbiljno. FSS je 15. jula usvojio novi Nacrt Statuta, po kome državni i partijski funkcioneri ne mogu istovremeno da budu i na pozicijama u fudbalu i dao ga na javnu raspravu u narednih mesec dana.

Na papiru to je lepo pročitati, ništa suprotno pravilima igre koje propisiju FIFA i UEFA. U praksi je to sasvim drugačije. Ne od danas.

Da se država meša (ne samo finansijski) u rad klubova oduvek je bila je „javna tajna“ sve dok Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije u maju 2009. godine nije javno rekao da država mora pomoći Crvenoj zvezdi.

Napisao sam tada (11. 5. 2009) u Danasu tekst pod naslovom „UG FK Crvena zvezda nedam ni petoparac“. „FK Crvena zvezda je (samo) UDRUŽENJE GRAĐANA kao, recimo, udruženje lovaca, sa istim pravima i obavezama.

Okupila se grupa ljudi koja voli fudbal i odlučila da osnuje klub. Lepo, a i korisno (za neke). Dobili su od države malo pomoći – što u kešu, što u poreskim olakšicama prilikom kupoprodaje potrošne robe (fudbalera), što u zemljištu (na placu koji je registrovan na Zvezdino ime može se sagraditi desetak „Marakana“) i – malo li je?…

Predsednik Tadić može im pomoći samo tako što će naterati Vladu i Skupštinu da u najkraćem mogućem roku (najzad) donesu zakon o sportu i, naravno, da se postara da se on potom i sprovodi. Samo to i ništa više“, pisalo je između ostalog.

Naravno, ništa se nje promenilo. Jedino što sada Partizan više kuka za parama. Zapravo ima još jedna „sitnica“.

Tadašnji mandatar za sastav Vlade Aleksandar Vučić (maj 2016) istakao da je privatizacija apsolutno neophodna u srpskom klupskom fudbalu, ali i priznao da je to veliki problem za koji on trenutno ne vidi rešenje.

– Zvezdi su davani milioni (šest miliona) da se sa tribina ne čuje: ‘Spasi Srbiju i ubij se, Borise.). Ja nikome neću da plaćam da ne viče ‘Vučiću, pederu’. Neka viču – pričao je tada mandatar Vučić.

Ni od tada se, skoro ništa, nije promenilo. ON je postao predsednik, utišani su (nekako) skandiranja na stadionu Partizana, a od privatizacije ni „P“.

Jer je u Srbiji odvojiti politiku od fudbala (i obrnuto) nemoguća misija. Možda je i bude na papiru, u praksi jok.