Nikad bolje

Fudbaleri se ovih dana pripremaju za „prolećni deo“ prvenstva. Kada bilo kog trenera, igrača, rukovodioca kluba upitate kako teku pripreme dobićete istovetan odgovor „Nikad bolje“.

„Stručnom štabu i fudbalerima obezbedili smo nikad bolje uslove za rad“, objasniće predsednik kluba.

„Uprava kluba nam je omogućila da pripreme obavimo u idealnim uslovima. Igrači fantastično rade na treninzima, imamo „prave“ protivnike za kontrolne utakmice. Jednom rečju nikad bolje nismo radili na zimskim pripremama“, tvrdio bi trener.

„Novi saigrači su me odlično prihvatili i umnogome olakšali aklimatizaciju. Trener mi je do najsitnijeg detalja objasnio šta se od mene očekuje. Uveren sam ću već na startu opravdati poverenje“, sa puno samopouzdanja pričao bi jedan od pet,  šest najnovijih pojačanja.

To, nikad bolje, ponavljaju kao papagaji već godinama, ma decenijama unazad. I, naravno, već posle prvih takmičarskih utakmica, po pravilu, pokazalo se da je moglo (moralo) bolje.

Rezultati nisu bili na nivou očekivanja. Više od polovine novajlija se pokazalo kao „promašena investicija“. Uglavnom su sedeli na klupi, neretko i na tribinama.

„Nisu se uklopili u sistem igre“, „povređen je“, „uvređen je“… su neka od objašnjenja zašto najavljeno „veliko pojačanje“ ne igra.

Zbog čega ceo tim ne igra na očekivanom nivou na početku „prolećnog dela prvenstva“ trener bi pokušavao da objasni „teškim nogama posle napornih priprema“, kao da nije znao kada počinje nastavak šampionata.

Već posle pet, šest takmičarskih utakmica to objašnjenje nije „pilo vodu“ i bio bi smenjen.

Jedini koji ne bi snosili bilo kakve konsekvence bili bi predsednik kluba, sportski direktor i generalni sekretar – ljudi koji su i angažovali trenera, doveli pojačanja, koja to nisu.

Oni će nastaviti da troše (naš) novac sve dok im „neko“ ne kaže da je vreme da nađu drugi posao, a ako ne mogu sami naći će im ON.