Foto: Srdjan Stevanovic/StarsportPredsednik Srbije je u četvrtak „svečano“ otvorio fudbalski stadion u Leskovcu (formalno je on otvoren u ponedeljak prvenstvenom utakmicom Dubočica – Novi Sad). Novi stadion ima 8.136 mesta i koštao je oko 2,5 milardi dinara. Novac je obezbedila Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja se finansira iz budžeta Srbije.
Dakle, „srpski Tetar snova“ kako ga je nazvao Vučić, platili su građani Srbije. Da su se oni pitali ne verujem da bi svoje pare potrošili baš na „snove“, čak i sami Leskovčani bi taj novac preusmerili na gradnju bolnice koja će biti izgrađena za „dve, najviše tri godine“.
Nažalost nije najveći problem to što su potrošena ogromna sredstva koja su mogla biti potrošena na bolnicu, škole ili recimo na industriju – Leskovac je zbog tekstilne industrije i bio poznat kao „srpski Mančester“. Priznao je Vučić da će samo za održavanje „travnatog tepiha“ biti potrebno oko 240.000 evra, a gde su ostali troškovi: struja, voda, telefoni, plate…Tim problemom će se baviti nego drugi.
– U roku od šest meseci ćemo da izaberemo najbolje operatere, najbolje svetske menadžere za upravljanje stadionom. Mi to ne znamo da radimo – objasnio je Vučić. Drugim rečima, svesno pravimo gubitaša kojeg dajemo strancima da njime upravljaju jer smo mi nesposobni. Tako samo „mali Đokica“ i Vučić zidaju stadione i rešavaju probleme.
Inače, fudbalski klub Dubočica osnovan je davne 1923. godine. Najveći uspeh u svojoj istoriji bio je 4. mesto u Drugoj ligi (1977/78). U sezoni 2013/14 Dubočica je zauzela poslednje mesto i prestala da postoji.
Godinu dana kasnije FK Dubočica je promenuo ime u GFK Dubočica (taj metod, promena imena, mi je odnekud poznat) i počeo je meteorski uspon – za samo pet godina od Jablaničke lige do Prve lige Srbije (zlonamerni tvrde da su „kovid profiteri“ – iako su takmičenje završili kao 12. plasirali su se u viši rang). Predsednik Vučić „misli“ da će se sledeće sezone takmičiti u elitnom društvu?!
Inače, slažem se sa predsednikom da se mora ulagati u stadione, to je jedan od preduslova za razvoj fudbala. Međutim, deci nisu potrebni „Teatri snova“, potreban im je samo normalan teren sa svlačionicama i treneri sa diplomama, a ne sa članskim kartama partije.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
