Fudbalska svetkovina

Tako sam od starijih kolega „kupio“ i poštapalicu „praznik fudbala“ – koristili bi je kada bi pisali (pričali) o „večitom derbiju“ ili finalu našeg (SFRJ,SRJ, SiCG, Srbije,..) najmasovnijeg takmičenja.

Kada bi u finalu Kupa igrali Crvena zvezda i Partizan, to je bilo nešto više, bila je to fudbalska svetkovina. Za tu priliku bi iz mog Jarkovca, umesto uobičajena dva – tri put Beograda krenuo karavan od 6 – 7 automobila punih „ludih navijača“.

Bilo je tako sve do devedesetih, a onda je došlo do opšte nestašice – nije se imalo ni para a nije se imalo ni šta videti. Jer oni se, kao i ja, sećaju kako su Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović odigrali dupli pas. Jesu zato bili opomenuti od sudije, ali su dobili ovacije navijača oba kluba. Sećaju se i kako je Miodrag Živaljević, napadač Partizana, koji je iz „taktičkih razloga“ sedeo na klupi sa iste ustao i aplaudirao Draganu Džajiću kada je dao gol iz slobodnog udarca.

Pamte i kako je Bora Đorđević zadnjicom uštopavao loptu ili kada se Vladislav Bogićević u svom petercu poigravao sa napadačima crno-belih i živcima navijača crveno-belih, kada je Dragan Stojković Piksi dao gol sa svoje polovine koji je sudija poništio zbog ofasjda(!?)… Neki pamte i 100. derbi, uglavnom zbog tog jubilarnog broja. Posle njega mogu se na prste jedne ruke nabrojati derbiji koji se pamte.

O tim utakmicama pričalo se danima unapred, još duže posle njih. Poslednjih godina derbi traje najduže tri dana – dan pre i dan posle. Isti je slučaj i sa poslednjim, pamtiće se još godinu, dve gol Kataija i – ostaće zapisano da je Crvena zvezda pobedila Partizan 2:1. Ništa više.

Posle utakmice finala Lige šampiona jedan prijatelj me zamolio da napravim paralelu između te utakmice i duela Zvezde i Partizana. Nasmejao sam se, a nije mi bilo do smeha. Mada, kada malo bolje razmislim sport, pa i fudbal, su se najviše približili Evropi. Nažalost.