Od „sile“ do „rupe“

Očas posla došli smo od „ako se nešto ne objavi u medijima nije se ni desilo“ do „svi su novinari lažovi“. Kako se to i zašto se dogodilo?

Odgovor je prilično jednostavan, a dao ga je još pre mnogo godina moj zemljak Đorđe Balašević – KRIVI SMO MI.

Za sunovrat kvaliteta u sportskom novinarstvu, ma kako to paradoksalno zvučalo, kriv je Sportski žurnal. Te 1990. godine da bi se na tržištu pojavio jedan tako kvalitetan sportski dnevnik bilo je potrebno četrdesetak veoma dobrih novinara.

Pa su uzeli po četiri-pet iz Večernjih Novosti, isto toliko iz Politike, Sporta… i oformili zaista respektabilnu ekipu.

Međutim, ostale redakcije ostale su osetno hendikepirane. Taman kada su stasali „neki novi klinci“ na tržištu su se pojavili: Blic, Demokratija, Glas javnosti, Danas…. A dobrih sportskih novinara nije bilo. Ista stvar je bila i sa urednicima rubrika.

„Živo vreme je da preuzmeš odgovornost“ – ubeđivali su me (i ubedili) Gruja i Dule. A nije bilo.

Krajem prošlog veka (nažalost pokojni) kolega Srba Janković je sa par prijatelja uočio ovaj problem i uspeo je da pri DIF-u pokrene Višu školu na kojoj bi studenti po završetku studija dobili diplomu sportskog novinara i trenera za sport koji odaberu (fudbal, košarka, odbojka..).

Prve dve godine Srba je na praksu u sportsku Danasa slao po dvadesetak studenata. Kada sam posle dva – tri dana video koliko su „zainteresovani“ ponudio sam većini da im odmah potpišem u indeks da su obavili praksu i da ne moraju više da dolaze. Samo je Jeca nastavila da dolazi i ona je još uvek u novinarskim krugovima.

Da bi neko bio dobar sportski novinar fakultetska diploma nije neophodna. Mali Štera, vrlo verovatno, nije završio (redovno) ni srednju školu (tih godina živeo je u Pekingu gde mu je mama radila kao dopisnica Vjesnika), ali kad on napiše tekst ni zarez nisam morao da promenim.

Zarez nisam mogao da promenim ni Krcunu koji, istina, nije bio student generacije, FPN je završio sa prosečnom ocenom 9,5, ali shvatio je i on da to nije – to.

Nastavio je školovanje, doktorirao i sada je jedan od direktora u uglednoj firmi. Elem, da bi neko bio dobar novinar potrebno je opšte obrazovanje, velika ljubav prema sportu i još veća prema novinarstvu.

Doručkovaćete kod kuće, ručati nećete, možda ni večerati. Zaboravite na vikende, praznike,rođendane, slave… Danas u Srbiji ima šest televizija sa nacionalnom frekvencijom, bez iste ne zna im im se broj. Kao ni dnevnim novinama, nedeljnicima, portalima.

Kada (ako) ne bude disbalansa između broja medija i novinara, onda „keramičarima“ neće pasti na pamet ni da pomisle a kamoli da izgovore gadost s početka teksta. Tada će, vrlo verovatno, novinari opet biti “ sedma sila“ a ne „sedma rupa na svirali“.