Odbrana srBstva i širenje požara

Četrnaest dana kasnije su Ištvan i njegovi roditelji bili naši gosti. Nikada nisam pitao, a nije me ni interesovalo, zašto kod njih Božić dolazi pre nego kod nas. Bilo mi je važno da se dobro jelo, da je bilo torti i kolača, dobijali smo i neke poklone.

Kada sam malo porastao i birao ekipu za fudbal, uvek sam se trudio da izaberem za golmana najdebljeg dečaka (ali da se ne plaši kada ga lopta pogodi), da u ekipi ima tri-četiri trkača i bar jednog koji zna da igra fudbal. Nije me interesovalo dali se zovu Pal, Pavel, Pjotr ili Petar. Ni danas, pedesetak godina kasnije, ne prebrojavam „krvna zrnca“. Netrpeljivost, čak i mržnja, zbog različite verske pripadnosti, nacije, boje kože su mi strane, premda sam svestan da su (skoro) svuda oko mene.

Nažalost, „tribine pune ludih navijača“ su najpogodnije tlo za širenje mržnje prema svima koji ne misle kao oni. Na ovim prostorima (zlo)upotreba navijača počela je početkom devedesetih i traje i danas. Vređanje ne samo fudbalera i navijača rivala već i članova porodica su postali „normalan dekor“.

Na poslednja dva derbija „večitih rivala“ došlo i do koškanja, guranja, šamaranja. Fudbalski „rat“ se tu (za sada) zaustavio, ali je košarkaški nastavljen saopštenjima klubova (Crvene zvezde malo više). „KK Crvena zvezda Meridianbet zahteva najstrožiju kaznu za uličarsko ponašanje Matijasa Lesora koji je pesnicama napao košarkaša Crvene zvezde i reprezentativca naše zemlje Filipa Petruševa…

U poslednjem saopštenju, kada im je valjda dosadilo da piskaraju, čelnici Zvezde su osetili potrebu da obaveste javnost da su i zvanično podneli krivičnu prijavu protiv Lesora. U pisanju saopštenja, ničim izazvan, još manje pozvan, pridružio se i „istaknuti član“ Srpske napredne stranke, predsednik opštine Batočina Zdravko Mladenović, koji je pozvao navijače Zvezde da se potrude da Lesoru presedne svaki minut boravka u Beogradu. „Apelujem na sve Cigane iz Beograda posle ovog i ovakvog divljaštva stoke Lesora, da se potrude da mu presedne svaki minut boravka u Beogradu. Svašta sam video u KK i FK derbijima ako ovakvo go*no i divljaka još ne“, napisao je Mladenović na Tviteru.

Za ovih pedesetak godina video sam na desetine koškanja, gurkanja, pa i tuča samih aktera. Najupečatljivija mi je i danas opšta tuča košarka Jugoslavije i Italije u Limožu (1983) na Evropskom prvenstvu. Tada su Zoran Slavnić i Dragan Kićanović na zapisničkom stolu „igrali Užičko kolo“ i šutirali svakog ko im se približi, a Goran Grbović je makazama jurio Dina Menegina. Kićanović i Grbović su kažnjeni sa jednom utakmicom neigranja, nije bilo krivičnih prijava. Bez krivične prijave prošao je i Nikola Jokić kada je udario Markifa Morisa.

Interesantno, ni američki mediji, ni Majami, Morisov klub, nisu pisali da je „neki belac, pravoslavac, Srbin, udario američkog potencijalnog reprezentativca…

Pisanje saopštenja i podnošenje krivičnih prijava ne služe ničem do potpirivanju mržnje. Iskreno, zabrinut sam za sigurnost Lesora (i ne samo njegovu). Iskra je buknula, vatra se potpiruje i samo je pitanje trenutka kada će izbiti požar, čije će posledice biti nesagledive.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.