Petrića za direktora

Ne zbog toga što imaju „strašan tim“ (pokazali su to rezultati na evropskoj sceni) već pre svega zbog katastrofalnog rada rukovodstva Partizana. Zamerili su mi to mnogi, pre svega bivši fudbaleri Partizana, govorili da je prvenstvo tek počelo, da ima još mnogo da se igra, da se veliki broj bodova može osvojiti, da će rival negde kiksnuti.

Ali, posle skoro pola veka rada kao sportski novinar nešto sam naučio. U srpskom fudbalu kada Partizan ili Zvezda na startu steknu prednost od sedam – osam bodova ona je nedostižna do kraja šampionata.

Tokom letnje pauze Partizan je promenio trenera, klub je iz raznoraznih razloga napustilo desetak igrača – neki su pobegli (Asano), neki našli bolji angažman, neki bez istih ostali (Jojić, Obradović), a „pojačanja“ koja su dovedena su to samo na papiru. Od svih stranaca koji trenutno imaju ugovor sa crno-belima samo Natho i Gomeš su zaista fudbaleri koji prave razliku. Nisu to ni Mening i Dijabate, „da sam ja neko“ pre bi dao šansu klincima iz Partizanove škole, Joviću, Baždaru …

Iako se ova kolumna objavljuje ponedeljkom ja sam je, uglavnom, pisao četvrtkom ili petkom. Pisanje današnje sam odugovlačio do poslednjeg trenutka. Verovao sam da će čak i Miloradu Vučeliću i Milošu Vazuri postati jasno da ovako više ne može. „Parnom valjku“ nije dovoljna „generalka“ (smena trenera), remont je neminovnost. Gordan Petrić je dao ostavku i prihvatio da ostane na klupi do predstojeće pauze. Vučelić i Vazura su sazvali sastanak rukovodstva kluba za ponedeljak.

Niko me nije ni ranije (sumnjam da će i danas) slušao, ali ipak da predložim. Kao prvo Petriću da ostane na klupi do kraja sezone i spase što se spasti može (izlazak u Evropu) a potom da (opet) sedne u direktorsku fotelju – tu se bolje snalazi. Mogao bi da pokuša da okupi, kao u prvom mandatu, proverena imena (Jokanović, Tomić, Mirković…), sumnjam da će uspeti još jednom da ubedi Predraga Mijatovića da se vrati, ali vredi pokušati.

Možda bi se posla prihvatio Danko Lazović, „školski drug“ Nemanje Vidića, ili Saša Ilić, možda Savo Milošević, Vlada Vermezović, Goran Stevanović… Vučeliću i Vazuri predlažem da u ponedeljak podnesu ostavke, raspišu izbore i povuku se ne samo sa rukovodećih funkcija u Partizanu već iz fudbala uopšte.

Partizanu, uostalom kao i srpskom fudbalu u celini, remont je neminovan.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.