Svaki klinac kada počne da trenira fudbal mašta da jednog dana postane prvotimac kluba za koji navija, a potom, naravno, i da postane reprezentativac svoje zemlje, da obuče dres sa državnim grbom.
Isto tako je i svakom treneru „vrh karijere“ vođenje nacionalne selekcije. Bio sam, jedan od retkih, koji je tvrdio da Dragan Stojković Piksi neće prihvatiti ponudu da sedne na „užarenu“ klupu nacionalne reprezentacije Srbije.
Znao sam da ima fantastičan ugovor u Kini (među deset najplaćenijih trenera sveta), znao sam kako je „ispraćen“ iz Zvezde, znao sam… Ali, sam smetnuo sa uma da je „selektorska fotelja“ reprezentacije Srbije ono o čemu je Piksi maštao od prvog dana kada je seo na trenersku klupu.
Preračunao sam se. Ali, plašim se da se i Piksi „preračunao“.
Ne sumnjam da je, iako godinama čak i decenijama nije bio (direktno) uključen u dešavanja u srpskom fudbalu, bio dobro obavešten, blago rečeno. Ali, Srbija je čudo. Nije dovoljno biti informisan samo o stanju u fudbalu, treba imati i jasnu širu sliku.
Kada je Piksi konačno prelomio i prihvatio ponudu Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza, tadašnji predsednik, bio je „alfa i omega“ Saveza. Sve što je on predlagao usvajalo se aklamacijom. Ali, to je bio samo privid. Kokeza je bio samo „trbuhozborac“. Odluke je donosio neko drugi.
Da je tako najbolje se videlo par dana nakon njegove „dobrovoljne“ ostavke.
Njegov zamenik (Marko Pantelić) je smenio potpredsednika Saveza Nenada Bjekovića i još četvoricu članova Izvršnog odbora FSS, a onda su „pučisti“ smenili njega i danas se ne zna „ko kosi a ko vodu nosi“ u FSS.
Piksi nije, najverovatnije, računao na to. Možda su drugi računali da će baš on naći rešenje i za to.
Elem, od Piksija se, kada je preuzeo nacionalnu selekciju očekivalo (tražilo) da reprezentaciju (konačno) odvede na Svetsko prvenstvo.
Osim toga morao je da odradi još samo jednu „sitnicu“ – da vrati, tj. uspostavi kult reprezentacije kojeg decenijama već nema. Prve tri utakmice pokazale su da je Piksi na dobrom putu da kult reprezentacije, vrati, ali igru i dalje traži.
Nije siguran ko mu je prvi golman, ko može da igra po bokovima, mogu li Sergej Milinković Savić i Dušan Tadić da igraju zajedno, da li u špicu igrati samo sa Mitrovićem, ili.. S obzirom na to sa kojim igračima putuje u Japan vidi se da će Piksi nastaviti da traži rešenja i posle ove mini turneje. A, možda će morati da traži još neka rešenja.
Od njega zaljubljenici u „najvažniju sporednu stvar na svetu“ očekuju (traže) rezultate na terenu, „neki“ pak očekuju (traže) pobedu i van „travnatog tepiha“.
Poznajem Dragana Stojkovića više od tri decenije i znam da će dati maksimum sebe da ispuni sva očekivanja. Ali, ne traži li se previše čak i od Piksija?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.