„Plemenita veština“

Uživao sam u njegovom „plesu“ po ringu, veštim eskivažama, preciznim direktima, aperkatima i krošeima.

Poverovao sam tada da je boks „plemenita veština“.

Po izlasku iz zatvora (1971.) u kom je bio jer nije želeo da učestvuje u ratu u Vijetnamu, Mohamed Ali (u međuvremenu je prešao u islam i promenio ime) nije više ni u ringu bio onaj „stari“ – sve je manje „plesao“, sve ređe eskivirao udarce protivnika i taj boks mi više nije ličio na „plemenitu veštinu“.

Boks sam prvi put uživo posmatrao 1978. godine u beogradskom Pioniru gde je održano Svetsko prvenstvo u boksu (BAPS).

Ne sećam se ko je još osim Bratislava Ristića bio u ringu od naših boksera, ali znam da sam te večeri izgubio sve iluzije o boksu kao „plemenitoj veštini“.

Toliko polomljenih noseva, „rasečenih“ arkada, toliko krvi… nije bilo ni ratnim filmovima Veljka Bulajića.

Mečevi Svetomira Belića i Jovana Džakule, reprezentativaca Jugoslavije, zapravo su bili malo humanije tuče od „ferki“ (uličnih tuča) koje su organizovali Ljuba Zemunac, Giška…

Ovih dana Beograd je (opet) domaćin Svetskog prvenstva u boksu i posle 26 godina opet smo osvojili medalju.

Istina, u ime Srbije bronzanu medalju osvojio ju je Rus Vladimir Marinčikov, ali ostaće zapisano da je Srbija na Svetskom prvenstvu 2021. godine osvojila medalju.

To je, ili možda i sama organizacija SP, bila motiv nekom da predloži da Beograd dobije ulicu po Mati Parlovu, svojevremeno osvajaču zlatne medalje na Ol u Minhenu (1972.), svetskom prvaku u Havani 1974.

Na tadašnjoj beogradskoj Marakani Parlov je 10. jula 1976. savladao Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u WBC verziji, a dve godine kasnije pobedom nad Argetincem Migelom Anhelom Kueljuom postao je i svetski prvak.

Impresivna biografija, ali Mate je preminuo još 29.jula 2008. godine. Šta se čekalo do sada? Šta bi bilo da Beograd nije dobio organizaciju Svetskog prvenstva?

Istog dana kada smo saznali da će Parlov dobiti ulicu u Beogradu, malobrojni portali su objavili i vest da je bivši bokser i višestruki šampion Srbije Ljubiša Avramelović preminuo u siromaštvu u 64. godini.

U mladosti je bio uspešan sportista, u starosti zaposleni u Javnom komunalnom preduzeću u Zaječaru, gde je čistio ulice, odnedavno penzioner.

Ljubiša je u kategorijama do 51 kilograma bio šampion naše zemlje četiri puta od 1979. do 1985. godine.

Mene je malko sramota. Još nekoga?

P.S. Mladi bokser iz Zimbabvea Taurai Zimunja (24) preminuo prošlog ponedeljka od posledica brojnih udaraca koje je dobio tokom meča.