Politika je sve(t) oko nas

Neko mnogo stariji i pametnij je konstatovao „Dva Srbina – tri stranke“. Ovih dana u centru pažnje su studentski protesti. Istina, pokušao je (kao obično) predsednik da u skrene fokus na neku drugu temu. Saznao je iz „dobro obaveštenih krugova“ da će nam SAD uvesti sankcije i da će biti „strašno“.

Možda i bude, al ne mora da znači, o tome ćemo razmišljati i taj preoblem rešavati kada se (ako se) dogodi. Danas je strašno to što se događa sa studentima.

Da lisu njihovi zahtevi opravdani ili ne, da li su njihovi zahtevi politika, ili „samo“ traže da se kazne oni koji su ih tukli i da se kazne oni koji su krivi za smrt 15 ljudi u Novom Sadu?

Neki ih glasno i jasno podržavaaju, drugi pak ih vređaju, tuku, gaze automobilima. Uzdržanih nema. Studente su podržali čak i navijači Partizana koji su na utakmici protiv Panatinakosa istakli transparent „Ruke su vam krvave“.

Na utakmici Crvena zvezda- Olimpijakos na trenutak se pojavio transparent na kom je pisalo „Ubice“. Transparent je brzo sklonjen a „vođa“ je prisutnima u Areni rekao da je to najstrože zabranjeno i da ima da se navija samo onako kako on kaže. Ubrzo nakon utakmice stiglo je i saopštenje Delija u kom se precizira kako se na tribinama može navijati, da se mogu unositi samo one zastave koje oni odobre (prodaju).

Na tribinama Arene među navijačima Crvenezvezde video sam mnogo mladih ljudi, neki od njih su sasvim sigurno i studenti. Da li će se oni povinovati naredbi „izvođaća radova“? Čisto sumnjam.

Da je politika itekako prisutna u sportu shvatio sam još krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada sam počeo da se bavim sportskim novinarstvom. U to vreme predsedništvo Jugoslovenskog olimpijskog komiteta (tako su funkcionisali i strukovni savezi) bilo je sastavljeno od 16 članova – po dva delegata davala je svaka republika i pokrajina, a predsedavajući se birao po abecednom redu.

Dakle, nisu se birali najbolji, najpametniji, najlepši… već kome zapadne. Koliko je velik upliv politike u sport najbolje se vidi u fudbalu. Sredinom devedesetih godina predsednik Partizana bio je Mirko Marjanović koji je bio i premijer Srbije. U to vreme „parni valjak“ je rušio sve pred sobom, a u LJutice Bogdana nisu imali pare ni da „okreče“ teren. Kada je na vlast došao nesuđeni vođa „severa“ Crvena zvezda je zasjala u punom sjaju a „valjak“ je ostao zaglavljen u blatu.

Ostavio bih ja vrlo rado politiku, ali neće ona mene. Politika je sve(t) oko svih nas. Mislite li da studenti, osim možda onih koji studiraju Fakultet političkih nauka, vole politiku?

Siguran sam da bi oni ovih dana radije učili, spremali se za ispite, išli u bioskop, pozorište, na utakmice…nego što zaključani sede na svojim fakultetima i čekaju da političari dozvole, policiji, advokatima i tužiocima da rade svoj posao. Kada bi svako od nas „samo“ radio svoj posao svima bi bilo mnogo lepše i bilo bi mnogo manje politike.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.