Šmekeri i oni drugi

Od prvih dana pa sve do penzije samo jednu stvar nisam vol’o – da pričam (pravim intervjue) sa članovima skupštine, izvršnog  ili upravnog odbora klubova, saveza.

To su, po pravilu, bili „članovi biblioteke“. Nisu bili dovoljno kvalitetni za „CK“, ali su kao istaknuti „članovi“ zaslužili da budu bar u Skuštini, UO, IO,…

Ono što me je najviše nerviralo je to što je, ogromna većina njih, verovala da se upravo oni pitaju, da su njihovi glasovi presudni u donošenju odluka… A, zapravo, sve su odlučivali Cvele i Džaja, odnosno Zeka i Bjeka, a oni su bili tu samo „ikebana“.

Prvih desetak godina najviše sam se družio sa fudbalerima. Generacijski bliski, voleli fudbal, žene, kafane. Dobro, ne svi baš tim redosledom…

Oni su mi bili „duboko grlo“. Od njih sam dobijao informacije ko je povređen, a ko je uvređen, ko napušta klub, a ko „sigurno“ dolazi…

Bilo je to desetak lepih, možda i najlepših godina, a ondak sam postao mator. Novi klinci me nisu zvali u kafiće, na splavove…

Silom prilika počeo sam da se družim sa trenerima. E, tu sam upoznao mlogo i ovakvih i onakvih ljudi. Imao sam tu čast da pričam sa profesionalcima, u punom smislu te reči, poput Branka Stankovića Ambasadora, ili Gojka Zeca koji se i najmlađem prvotimcu obraćao sa „Vi“, Radomirom Antićem…

Neki od njih su bili izuzetno sujeverni. Ćiro Blažević i njegov „beli šal“, su opšte poznati, ali malo ko zna, recimo, da su Miloš Milutinović i Nenad Bjeković, u hotelu  Jugoslavija, gde su fudbaleri Partizana bili u karantinu pred utakmice u Beogradu, koristili isključivo srednji lift, neki treneri su pak u istom odelu dolazili na KZN…

Bilo je među njima (nažalost sve ih je manje) i „šmekera“. Dragoslav Šekularac, Milan Živadinović, Todor Veselinović, Ivica Osim… Sa njima se moglo pričati satima i naučiti mlogo toga i ne samo o fudbalu.

Nažalost, i među trenerima ima i „onih drugih“. Jedan od njih je i bivši selektor fudbalske reprezentacije Srbije, M.K.

Pošto je dobio otkaz u TSC M.K. nas je podsetio: „Znate li vi sa koje pozicije sam ja došao ovde“? Nažalost znamo, ali ne znamo kako ste i zašto se seli u selektorsku fotelju? Da li ste i vi „član biblioteke“?  Ne, nemojte objašnjavati. Ćutite. Ne podsećajte nas na našu ružnu prošlost.